Књига свештеника Бориса Фајфрића представља заправо збир његових чланака и студија о наизглед различитим, али међусобно врло добро повезаним темама. Аутор повезује заправо две веома битне и компатибилне стране своје личности и свог деловања. Са једне стране, Борис Фајфрић је православни свештеник Богом чуване и за нас историчаре посебно важне Епархије сремске. Међутим, поред свештеничког призива који је примаран за аутора, битан је и други аспект. Као докторанд на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, Борис Фајфрић има и обавезу да се на озбиљан и методолошки утемељен начин бави и историјом Цркве, из које и ради своју докторску дисертацију.
Све ово напред речено важно је како би се у целини сагледали радови које је аутор сабрао у овој књизи. На готово три стотине страница текста налазе се радови из библистике, историје Цркве, беседа, као и неки мањи радови.
Хронолошки прогресивном методом, потпуно сагласном са принципима историјске науке, али и историје Цркве, Борис Фајфрић почиње своју књигу са две историјске, али и библистичке теме. Прва јесте рад о пророцима, које приказује као реалне историјске личности, описујући истовремено и епоху у којој су ове старозаветне личности живеле и делале. Надаље, пише и о историјским чињеницама и приликама у време рођења Исуса Христа, где у савременим историјским изворима налази податке везане за порекло и рођење Христово, а црпи и оне информације из махом римских извора који говоре о Христовом овоземаљском животу и деловању. На исти начин, представљањем и анализом адекватних поглавља из савремених извора, аутор представља и историјске чињенице о Христовом страдању. Још један рад који вреди издвојити, а коме, као и претходнима Борис Фајфрић приступа интердисциплинарно, из аспекта библистике и историје Цркве, јесте о настанку Септуагинте. О овом значајном делу Фајфрић пише и у контексту средства за проповед хришћана међу незнабошцима.
Прогони хришћана и однос римских царева према Цркви Христовој и вери хришћанској такође обухвата један добар део ове књиге Бориса Фајфрића. Он овде настоји да пружи један кратак, али свеобухватан преглед на ову тему. На основу релевантне литературе, и махом из аспекта историје Цркве дат је један увид по владавинама римских царева. На овај начин, ова тема је значајно приближена и читаоцима који по својој основној вокацији нису историчари, богослови нити историчари Цркве, те су на такав начин добили један целовит, сажет, а ипак релевантан преглед односа хришћанства и Римске империје у чијим је оквирима и настала нова религија Христова.
О хришћанским болничарима и бунтовницима папаваланима није много писано у науци, а наша јавност је заиста врло слабо била упозната са овим посве необичним феноменом у историји ране хришћанске цркве. Стога је прегледни рад Бориса Фајфрића посебно драгоцен у осветљавању ове појаве. Порекло Крстовдана као празника, такође је осветљено из историјског аспекта у још једном прегледном и врло корисном раду аутора. Овде читаоци сазнају више о ратовима византијског цара Ираклија (610-641) са Персијом и са повратком отетог Часног Крста у Јерусалим и његовом Воздвижењу.
Неколико прегледних радова Бориса Фајфрића, заснованих на релевантној литератури, корисних нарочито за ширу публику, оне који нису ни историчари ни историчари цркве у ужем смислу, посвећено је односима крсташа и Византије, од Првог крсташког рата па све до латинског освајања Константинопоља у Четвртом крсташком рату 1204. године. Биографијом Марка Антуна де Доминиса завршава се део књиге који се односи на теме из црквене историје.
На крају налазе се још два рада, који су најуже везани за историју Цркве, али и за етнологију, фолклор и обичаје српског народа. То су радови о пореклу божићних обичаја и о томе како је у нашу свакодневицу ушао лик деда Мраза наместо Светог Николе.
Сумарно узев, ова књига сабраних чланака свештеника Бориса Фајфрића представља збир врло корисних прегледних радова, које нарочито могу препоручити широј јавности. За ове радове аутор је користио релевантну литературу на нашем и енглеском језику, а за одређене радове је врло екстензивно користио и савремене историјске изворе. На тај начин и публика која није уско стручна, али и они који се баве историјом, могу наћи врло занимљиве информације на теме из историје Цркве, као и неке историјске прегледе из библијске, римске и византијске историје.
Због корисности ове књиге, као и због труда који је аутор уложио, сматрам да ова књига вреди да буде публикована и читана.
Доцент др Борис Стојковски, професор на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду
