Преподобни Киријак Отшелник торжествено прослављен
Уочи Преподобног Киријака Отшелника служено је вечерње бденије којим је началствовао протонамесник Вељко Грубач, парох беочински, док су за певницом појали протосинђел Пајсије, духовник Раванице сремске, монах Евгеније, богослови, као верни народ. Празниковању је присуствовао јереј Бранислав Мишковић, парох румски. Молитве је узносила високопреподобна игуманија манастира Раковца мати Гаврила и њено сестринство: сестра Софија и искушеница Стана. Верне је освећеним уљем помазао отац Вељко који је свима пожелео срећно навечерје празника и да се у радости срећу сваког дана.
На сам дан празника Светом Литургијом која је почела у 9 часова началствовао је протојереј-ставрофор Душан Колунџић уз саслужење оца Вељка Грубача. Певницом је руководио монах Евгеније, док су молитве узносиле са игуманијом мати Гаврилом благочестиве наше жене које непрестано ревнују за веру православну и труде се да буду на услузи манастиру, да својим радом и песмом славе и хвале Господа и ову светињу.
Празнично слово о Преподобном Киријаку Отшелнику произнео је прота Душан Колунџић и поучио верни народ како да следују овога Божјег угодника. Прота Душан је објаснио зашто се овја празник у народу зове Михољдан.
После примања Свете тајне причешћа и завршетка Литургије, у манастирској сали је прота Душан преломио славски колач и жито прелио вином. Преподобни Киријак Отшелник је слава духовника манастира Раковца, оца Варнаве. Славска трпеза припремљена је за све који су се молитвено сабрали да узнесу молитве овом Божјем молитвенику.
Као и увек, у манастиру Раковцу добротољубље и гостољубље покаже лепоту наше вере и вое фрушкогорске светиње чији су заштитници Свети бесребреници Козма и Дамјан чији се тропар и данас појао једним устима у цркви.
Из житија Преподобног Киријака Отшелника
Крајем осме године свога боравка у Сусакиму, преподобни Киријак већ беше веома стар: имађаше сто седам година од рођења. И сабраше се оци Сукијске обитељи, и саветоваху се међу собом, и говораху: Не треба допустити да се такав отац престави далеко од обитељи наше; иначе ми нећемо знати за чесно престављење његово и лишићемо се последњег благослова његовог. – И оци отидоше к блаженом Киријаку и молише га да из Сусакима пређе у пештеру преподобног Харитона што је близу манастира, у којој он раније живљаше када се борио са оригенистима. Једва приставши на њихове молбе, преподобни Киријак се настани у Харитоновој пештери, на две године пре свог одласка к Богу.
Ја пак убоги, вели писац житија, често одлажах тамо к њему, радовах га и добијах велику корист за душу своју од светих беседа њетових и од великих подвига његових. Јер иако је био толико стар, он беше трудољубив и веома покретан. Никада он није био беспослен, него или се молио или што радио. Беше то човек врло приступачан, прозорљив, поучлдш и правоверан, растом висок, и снажан и здрав телом; и беше пун Духа Светога и благодати Божије. А када Господ наш благоизволе да га после многих трудова његових пресели у небески покој, преподобни се разболе телом, и болова мало дана. Призвавши к себи игумана те обитељи и братију, поучи их о спасењу, и целивавши их све благослови их. Затим погледавши у небо и раширивши руке он се помоли за сву братију и предаде чесну и свету душу своју у руке Господу, двадесет деветог септембра 557. године. Поживе он свега сто девет година. А братија много плакавши за њим, погребоше свето тело његово са псалмима и појањем, славећи Бога и спомињући многогодишње трудове угодника Његовог.
Нека буде и од нас грешних Богу нашему слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.
З.Зец