Вечерње бденије уочи празника када прослављамо светитеља Андреја Првозваног сабрани смо сви у православним храмовима; Саборни храм у Сремским Карловцима окупио је богослове са верним народом да прославе Господа и предстојећи празник, да молитвом умоле Творца свега видљивог и невидљивог, да од нас одагна свако зло и свако искушење.
После празничног бденија сви су се упутили у свечану салу Карловачке богословије да чују о историји Владичанства сремског, да својим присуством потврде ту историју којој припадамо и ми савременици. Као да нема временске дистанце прошлости, садашњости, будућности, јер дух нашег Православља и наше Цркве, непрестано трајање, чине да смо и на овом представљању књиге Споменица Владичанства сремског поново осетили у свом срцу – сви смо ми једно!
У поздравном слову јереј Јован Милановић, професор Карловачке богословије, казао је да је Споменица Владичанства сремског капитално дело које далеко надмашује оно што се колоквијално назива шематизмом.
„Суочени са временом и чињеницом да време протиче, људи су се непрестано хватали пера, пергамента, папира… и на њима остављали траг. На хиљаде и хиљаде страница и књига сведоче о делима људским. Исто тако и у Цркви Христовој, свети апостоли и свети јеванђелисти, латили су се пера и нама оставили у наследство Истину. Споменица Владичанства сремског је обимна књига која потврђује да мисија светих апостола и јеванђелиста, ученика, пророка, подвижника и целокупне Цркве Христове, није била узалуд на просторима Епархије сремске”, додао је отац Јован Милановић.
Као сведоку времена, о овој књизи говорио је протојереј-ставрофор Радомир Поповић, редовни професор на Богословском факултету у Београду, који је подсетио на старину савремене Епархије сремске, почев од апостолских времена.
Историчар др Борис Стојковски (доцент Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду) казује да под пастирском руком Епископа сремског Господина Василија настала Споменица Владичанства сремског у себи има уткано све што је важно за Епархију сремску и њен простор, да је Епархија сремска васкрсла у свом сјају обновљеним црквама и манастирима, обновљеном душом нашег народа који живи овде и сведочи да се хришћанство обнавља и враћа:
„На ових безмало три хиљаде страна, стало је хиљаду седам стотина историје једног наочиглед можда малог простора који се налази између Саве и Дунава. У овој књизи можемо прочитати историју сваке цркве и манастира Епархије сремске, и свако од њих је микро историја која чини макро историју; то је онај мали део где можемо сазнати какви су људи живели у неком месту које је само наизглед мало, запуштено, али често са собом доноси врло занимљиву историју, многе велике и значајне људе који су дали велики допринос историји, култури, науци, теологији, богословљу. Сви су ти наши преци радили заједно да буду сабрани у име Христово и тако је изгледало Владичанство сремско, како управо и данас изгледа. Духовно стабилно и јако стабло Епархије сремске данас води Епископ сремски Господин Василије. “
Споменица Владичанства сремског је на ползу свих, на изучавање, али и на подстицање за даље истраживање Епархије сремске.
Протојереј-ставрофор Јован Петковић, ректор Карловачке богословије, о старини Епархије сремске казивао је кроз историју моштију светитеља које су нашле своје место у манастирима епархије сремске.
Епископ сремски Господин Василије је захвалио свим сарадницима на овој књизи која ће окупљати око себе и нас савременике широм васељене.
Богослови Карловачке богословије под вођством проф. Предрага Ђоковића су појањем духовних композиција увеличали свечаност под сводовима Карловачке богословије; једна се композиција, чији је аутор прота Мирко Павловић, а којом се прославља Пећка патријаршија, слушала срцем, јер је чувар Пећке патријаршије кроз историју била Карловачка митрополија.
Представљању књиге Споменица Владичанства сремског присуствовали су свештенослужитељи, богослови Карловачке богословије, верни народ, гости из Новог Сада и околних места.
Зорица Зец
Извор: Епархија сремска
