Историјски записи и хришћанска предања говоре, да је Краљ Драгутин, подижући манастир Бешеново, чистим срцем градио задужбину, која ће у свим вековима проносити љубав, пожртвованост и веру породице Немањић.
Но, кроз време се показало да су светиње, које осликавају идентитет једног народа, увек прве на удару непријатеља, тако да је Бешеново имало свој трагичан, историјски период.
Захваљујући Игуману манастира о. Арсенију Матићу, манастир је почео своју обнову од темеља, тако да се данас на Фрушкој гори, на месту срушеног манастира, налази истоветна светиња, у новом руху и сјају.
Овај лепи манастир ће у суботу 28. Јула, прославити Храмовну славу Свете Кирика и Јулиту, а након одслужене Евхаристије, традиционално ће бити представљен зборник радова Бешеновачка приношења“.
Ове године ће, сем већ добро познате књижевне манифестације, бити промовисана песма у музичком облику, под називом „Васкрсава Бешеново“.
Ова песма је дело групе аутора, а текст песме је написала Маја Ковачевић.
Госпођа Маја Ковачевић је жена, која се у данашњем времену разликује од многих других жена. Наиме, она је мајка, која је Србији изродила једанаесторо Српчади. Искрена верница, која се труди да кроз живот, подижући своју децу, негује и своје таленте, какав је управо и њен таленат за поезију.
Музику за песму је компоновала госпођа попадија Виолета Сандић, а аранжман је урадила Александра Гаруновић, чији хор Удружења српско-грчког пријатељства „Ирида“ песму проноси.
За организацију и координирање пројектом песме „Васкрсава Бешеново“ заслужан је господин Предраг Меденица, потпредседник извршног одбора Удружења Краљевине Србије.
Свесрдну подршку за реализацију песме, указала је Управа за културу, спорт и омладину Града Сремска Митровица.
У великој жељи да се наш народ у хришћанској љубави развија и поштује, очекујемо да ће одазив верног народа бити велик, како би сви заједно поделили радост новоизнедрене песме.
Певајмо из срца, полетно и гласно, да нам се Краљ Драгутин и сви Немањићи на небу радују и да нас све Господ заштити својим благословима.
За текст и фотографије захваљујемо се Александри Гаруновић
