На дан када Црква прославља Свете бесребренике и лекаре Козму и Дамјана, у суботу 14. јула 2018, фрушкогорски манастир Раковац прославио је ове Божје угоднике, своје заштитнике и покровитеље.
Светом архијерејском Литургијом началствовао је Епископ сремски Василије уз саслужење високопреподобног архимандрита Данила из манастира Папраће, Епархија зворничко-тузланска; јеромонаха Сергија (Антића) из Епархије бањалучке, јерођакона Иринеја (Цветковића) из Епархије шумадијске и јеромонаха Митрофана (манастир Бешеново).
На торжественој Литургији саслуживали су протонамесник Бране Миловац из Бачке Паланке; протојереји-ставрофори: Душан Н. Петровић, ректор Карловачке богословије у пензији; Душан Колунџић и Радослав Живанов из Епархије бачке; јереј Бранислав Мишковић, парох румски; ђакон Станко Лакетић, проф. Карловачке богословије.
Апостол је читао проф. појања у Карловачкој богословији Јован Стојановић, док су чтеци били Никола Лукић, асистент за предмет Савремено богослужбено предање и Историја српског богослужења (Универзитет у Београду, Православни богословски факултет) и студент Ћорће Марковић.
За певницом су појали професори и богослови Карловачке богословије, свештенство и монаштво Епископије сремске, а верни народ је одговарао на Литургији.
Током свете Литургије Бојана Пилиповића, студента Православног богословског факултета Универзитета у Београду, родом из Бачке Паланке, на монашки постриг привели су високопреподобни архимандрит Серафим из манастира Денковца, Епархија шумадијска, и протосинћел Пајсије, духовник манастира Раванице сремске. Примивши монашки чин, млади Бојан је добио монашко име Евгеније.
Епископ сремски Василије је честитао високопреподобној игуманији мати Гаврили и оцу Варнави, духовнику манастира Раковца, и сестринству манастира на томе што су добили новог сабрата и посленика на Њиви Господњој, оца Евгенија. Између осталог, Владика је казао:
„На светој Фрушкој гори било је некад 40 манастира, а данас их је васпостављено 23. У свакој од ових светиња гори кандило вере и у свакој од њих има некога да запали свећу и отвори врата, да прими верника и поклоника. Тако је обновљен и манастир Раковац, посвећен Светима Козми и Дамјану, који је у српском народу и Карловачкој митрополији играо велику улогу. Многи су подвижници и оци стасавали у овом манастиру.
И данас када је наш брат Евгеније приступио древној светињи, пожелимо му да се по угледу на многе Свете оце, учитеље Цркве, подвижнике, непрестано моли Богу и светим и бесребреним Козми и Дамјану.
Честитамо оцу Евгенију на овоме чину, на ангелском образу, и молимо се да, као што смо читали молитве и призивали да благодат Духа Светога сиђе на њега, исто тако пожелимо да кроз ту призму божанске енергије он надвлада сва искушења и одагна их од себе, а да тако у чистоти и лепоти душе своје, узрастајући у меру раста висине Христове, послужи Господу и роду нашем…“ поручио је Преосвећени владика.
Родитељима је Владика сремски Василије заблагодарио што су оца Евгенија васпитавали у духу истинске вере и подржавали његову жељу од малих ногу да прими монашки чин.
Владика Василије је после свете Литургије осветио и пререзао славски колач који је припремила мати Гаврила са сестринством. Небоземни тропар Божјим угодницима Козми и Дамјану певали су сви – било је то величанствено. Празнично слово после Литургије произнео је Переосвећени Василије.
Отац Евгеније је по завршетку божанске Литургије примао честитања од христољубивог народа.
Богоугодни разговор и радост због прослављања покровитеља манастира Раковца, светитеља Козме и Дамјана, и због новог сабрата оца Евгенија, настављена је за време трпезе љубави.
О свему се данас старао отац Варнава, показујући велико гостољубље овога манастира.
Данашњој слави и чину монашења присуствовали су верни из неколико епархија наше Свете Цркве, свештенство и монаштво из епархија Сремске и Шумадијске; протоћакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве; јеромонах Димитрије из манастира Шишатовца; професори Карловачке богословије: Љубомир Лукић, Јован Стојановић и Горан Власац; докторант на ПБФ Бојан Грујичић (Епархија ваљевска), колеге оца Евгенија из школских и студентских дана, родбина, пријатељи, сарадници и приложници манастира Раковца.
***
Манастир Раковац, познат још од 15. века са дугом и богатом, али и страдалном историјом, и данас призива све на молитву, јер кандило вере чува се овде већ непуних шест векова. Да подсетимо: у Раковцу је 1700. г. сачињен нови препис Душановог законика, а 1714. г. написан познати раковачки рукописни Србљак. Године 1741. бакрорезац Тома Месмер „изрезао“ је за овај манастир гравиру под именом Христос Евхаристија, а 1749. г. изрезбарене и осликане певнице за Раковац (данас у Баноштору) начинио је јеромонах Силвестер Поповић.
У ризници манастира Раковца чувани су многи предмети, као: једна петохљебница из 1609.г.; омофор извезен свилом 1664.г.; дрвени кивот украшен седефом у коме је чувана десна рука Светог Прокопија; један бакрорез из 1741. г. са сликом тадашњег манастира, рад Томе Месмера; фелон од зеленог сомота из 1749. г. и др.
Текст: Зорица Зец
Фотографије: Хаџи Марко Вујичић
