У сусрет слави Карловачке богословије
Претеча Карловачке богословије била је Мала клирикална школа, која је радила у оквиру Покровобогородичине школе митрополита Павла Ненадовића, отворене 1749. године. На Темишварском сабору (1790) одлучено је да се у Сремским Карловцима оснује Генерална семинарија, у којој би се образовао православни свештенички подмладак. Уместо семинарије, 01.фебруара 1794. митрополит Стеван Стратимировић основао је, о свом трошку, мало клирикално училиште. У то доба школа је имала два разреда, док су ученици сами обезбеђивали стан и храну, јер школа у почетку није била организована по узору на семинарије. Године 1797. митрополит је отворио „Благодјејаније”, где су сиромашни ученици Богословије и Гимназије бесплатно добијали стан и храну.
Краљевским рескриптом из 1868. године извршена је реорганизација карловачког училишта, те је Богословија почела постепено да се гаси, да би 1872. године престала са радом. Већ 1875. Богословија поново почиње са радом, а у њу су примани ученици са свршеном вишом гимназијом и положеним испитом зрелости. Школовање је трајало четири године, а настава се изводила на српском језику, изузев догматског богословља, које се предавало на црквено-словенском језику.
Од 1891/92. настава се одвијала у једном крилу нове зграде Гимназије. Ново име – Православна српска богословија у Карловцима, школа ће добити 1906. године и радиће без прекида све до Првог светског рата. Од 1920. школа је припадала Богословији Св.Саве, која је из Београда пресељена у Сремске Карловце, јер је у рату изгубила своју зграду. Одлуком Архијерејског сабора у мају 1967. бива проглашена за самосталну просветну установу под именом „Богословија Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима”, како се и данас зове. Настава се одвија у палати Црквено-народних фондова коју је пројектовао архитекта Владимир Николић (1901), а школу похађа око 180 ученика из земље и расејања.

Схвативши значај интерната за будућност богословије и њених ђака, патријарх Георгије Бранковић је одлучио да, о свом трошку, подигне семинар и у ту сврху прилаже 200.000 круна. Уз велику свечаност, камен темељац је положен на Ђурђевдан, 06.маја 1900. године. Семинар је делимично био завршен већ следеће године, али се тек у септембру 1904. у њега усељавају први питомци. Семинар се издржавао из фонда Саве Текелије и Црквено-школског (народног) фонда, а врховну власт над њим је имао Архијерејски синод са патријархом на челу.
Здање Богословског семинара пројектовао је Владимир Николић, користећи мешавину псеудовизантијских и исламских елемената са класичним.

Текст преузет са: www.spcportal.org