У сарадњи Завичајног музеја Рума, Музеја града Новог Сада и Војног музеја у Београду у сали легата Миливоја Николајевића ове седмице отвoрена је изложба “Којекуде Карађорђе“.

Карађорђе Петровић, врховни вожд Првог српског устанка, личност је која заузима централно место у историји српског народа, као и у епским песмама, у којима се народна историја пише и памти по јунацима.

Аутори изложбе Гордана Буловић и Мирко Пековић сматрају да су два века од убиства вожда Карађорђа, тренутак да се подсетимо великих националних превирања и рађања савремене српске државе, а уједно одамо дужно поштовање и очувамо сећање на важне догађаје и знамените личности које су обележиле највећу епопеју српске историје у новом веку.

Гордана Буловић из Музеја града Новог Сада, која је посетиоце водила кроз изложбу, напомиње да је Карађорђе уткан у комплетан наш живот и да је он и данас свуда око нас.

“Трудили смо се да прикажемо време у коме је Карађорђе војевао и његове саборце. Желимо да се подсетимо велике револуције из те 1804. године, које се подједнако плашила Аустро-Уграрска, Турска, Француска и Руска царевина. То је прва револуција у Европи са којом креће нови век, ново устројство европских држава, а поготово наше националне државе”, казала је Гордана.

На изложби су представљени оригинални предмети, слике, реплика вождове доламе, а изложено је и оружје. То оружје не треба да плаши, јер то није војно оружје већ украсно, које заправо представља највећи домет једног пушкарског заната, тврди ауторка изложбе.

“То оружје је служило више за кинђурење и показивање, па ће тако сви посетиоци Завичајног музеја видети да су на сликама сви српски устаници, хајдуци и војводе, углавном за пасом носили две кубуре, јатаган, мач и све оно што је красило једног јунака. Поред слика насталих између два светска рата, у румском музеју се могу видети и српске заставе са почетка 19. века. Србија у то време нема мајсторе за заставе, па су се углавном користиле црквене заставе, попут ове жуто-зелене са почетка устанка. Изложена је и Карађорђева бордо застава са оцилима из 1811. године, са јасном хералдиком и симболима једне државности, којом Карађорђе свесно поручује да жели да направи нову државу”, закључила је Гордана Буловић.

Поред Карађорђа, једног од највећих јунака свог доба, о коме је писано на чак шест језика, на изложби су приказани и Хајдук Вељко, Илија Бирчанин и други српски јунаци 19 века. Изложба је отворена до 10. априла 2018. године.