У Свечаној сали Српског дома у Сремској Митровици у организацији Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова 1912 – 1918 године и Удружења „Краљевина Србија“ петак 15. децембра уприличена је промоција књиге „Милунка Савић – ордење и ожиљци“ аутора Милана Богојевића. Многобројним посетиоцима промоције у име организатора обратили су се Микица Илић и др Радојле Маркићевић који су изразили задовољство чињеницом да је ово вече посвећено највећој и најодликованијој српској хероини, учесници ослободилачких ратова Србије и значајној личности наше историје са уверењем да би њене ратне и послератне заслуге наш народ морао боље да познаје, поштује и цени.
Аутор књиге Милан Богојевић говорио је о животу Милунке Савић, о томе „ како је неука чобаница“ из села Копривнице код Јошаничке Бање захваљујући надљудској храбрости постала један од највећих хероја Балканских ратова и Првог светског рата. Била је део чувеног „Гвозденог пука“, учесница Колубарске битке, преласка преко Албаније, Солунског фронта… Више пута је рањавана и као таква понела је седам највиших домаћих и светских одликовања тог времена – Карађорђеву звезду, Француску легију части и Ратни крст са златном палмом, Албанску споменицу, Медаљу за храброст, руски орден Светог Георгија Победоносца, британско одликовање…
Поред војничких подвига радила је на збрињавању и лечењу рањеника а после рата је засновала породицу и одшколовала тридесетак ученика. После Другог светског рата живела је у Београду – тихо и скромно у невеликој кући са принадлежностима које очигледно нису биле довољне за нормалан живот. Упркос томе, по речима аутора ове књиге, Милунка је била достојанствена, свесна величине дела које је учинила за ову земљу, увек омиљена међу комшијама и „обичним народом“. Остала је у својој земљи све до смрти 1973. године иако јој је Француска држава нудила трајно гостопримство, стан и пензију. Називали су је „српском Јованком Орлеанком“. Била је изузетно поштована у свим војничким и политичким круговима земаља савезница у Првом светском рату.
„Милунка Савић је данас потребна нама, да схватимо шта су праве вредности, да упознамо себе и своју историју и да коначно исправимо неке неправде из прошлости, рекао је Милан Богојевић уз уверење да ће ширење знања и свести о значају и улози велике хероине допринети том циљу. Посмртни остаци Милунке Савић пренети су 2013. године у Алеју великана а недавно је обновљена и њена родна кућа.
На промоцији у Сремској Митровици учествовали су и новинар РТС-а Бранко Станковић, аутор овом приликом емитоване телевизијске емисије о Милунки Савић, као и новинар Михајло Меденица. У пратећем уметничком програму наступили су рецитатор Александар Крстајић који је казивао песму Митровчанке Јасне Арбанас о Милунки Савић и др Димитрије Стојшић који је говорио монолог на тему замишљеног разговора са славном херионом. Хор Удружења српско-грчког пријатељства „Ирида“ извео је неколико родољубивих композиција.
Дејан Мостарлић