У просторијама сремскомитровачке библиотеке „Глигорије Возаровић“ у уторак 28. новембра уз пригодан програм промовисан је шеснаести број Споменице Историјског архива „Срем“.
У питању је један од наших најзначајнихих научних часописа који обрађује теме локалног и општег историјског значаја укључујући и област архивистике. Овај часопис, односно Годишњак у последње готово две деценије окупљао је значајне историографске ствараоце, архивисте, истраживаче, професоре универзитета и академике због чега је стекао висок научни реноме у земљи и иностранству.
Посетиоцима ове промоције поред директора Историјског архива „Срем“ Дејана Уметића, обратио се главни уредник Др Ненад Нинковић професор на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду, који је детаљно представио садржај 16. броја Споменице. Историчар и истраживач Др Милан Мицић из Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама из Новог Сада говорио је о свом раду „Српски оптанти из Мађарске у колонизацији (1920-1941)“ док је Др Горан Васин, такође историчар са Филозофског факултета у Новом Саду у кратким цртама представио рад „Последњи попис манастира Карловачке митрополије 1919. године“
Поред наведених радова заинтересована стручна и шира јавност у овом шеснаестом издању Споменице Историјског архива „Срем“ у одељку Чланци и расправе може прочитати радове мср Дејане Васин „ Трговина Дубровчана у Митровици у 14 веку“, рад Др Уроша Станковића „Сремци пред преким судом формираним поводом Катанске буне“ или рад Др Небојше Петровића „ Прогон СПЦ у Војводини после Другог светског рата“.
Међу Прилозима и Грађом у групи квалитетних истраживачких остварења налази се и рад преминулог истраживача из Руме Ратка Рацковића коме је у овом броју посвећен in memoriam. Наслов рада је „Хранисављевићи из Руме – приложници, духовници и потомци“.
Интересантне теме обрађене су и у одељцима Архивистике , односно Приказа и Белешки. Поштоваоцима вредне локалне, националне и опште историографије часопис ће у наредних неколико дана бити доступан како у просторијама јединог сремског архива тако и широм градских и стручних библиотека.
Дејан Мостарлић