Обележавајући јубилеј – 185 година од рођења Илариона Руварца, знаменитог српског историчара, академика, професора и ректора Карловачке богословије и архимандрита фрушкогорског манастира Гргетег, сремскомитровачка библиотека “Глигорије Возаровић”  приредила је изложбу која ће трајати током септембра.

У намери да прикаже свестраност и богат стваралачки опус овог значајног националног ствараоца рођеног у Сремској Митровици 1. септембра 1832. године, ауторка изложбе Моравка Тодић ослонила се углавном на писану заоставштину, односно писма Илариона Руварца сачувана у Рукописном одељењу Матице српске.

Међу изложеним писаним материјалма налазе се многа писма архимандрита Илариона упућена из манастира Гргетега, писмо упућено српском песнику Лази Костићу из 1904. године, преводи старих српских натписа, насловна страна листа “Браник” који је објавио вест о Руварчевој смрти, примерци научних радова и зборника о његовом животу и стваралаштву…

Иларион Руварац  сматра се оснивачем српске критичке историографије јер се у свијим историјским разматрањима први ослонио на стварну вредност историјских извора. Сматра се првим школованим српским историчаром. Нарочито је проучавао питања сеоба Срба с краја  17. века а интересовао се и за историјски контекст српских народних јуначких песама.

Животни пут одвео га је из Сремске Митровице преко Старог Сланкамена и Старих Бановаца, до Сремских Карловаца где је завршио Богословију, да би школовање у области права наставио у Бечу где се и заинтересовао за историјску науку. На његов рад утицали су и великани срспке културе и науке попут Вука Караџића, Ђуре Даничића и Јована Јовановића – Змаја.  Неколико година пошто се замонашио, 1874. године  постао је архимандрит манастира Гргетег. До 1882. године био је професор у Карловачкој богословији а након тога се посветио потпуном монашком животу.

У  знаменитом српском манастиру преминуо је  8. августа 1905. године.

У Сремској Митровици је сачувана кућа у којој се  Иларион Руварац родио.

Дејан Мостарлић

Слободан Никшић