Лазаре, изиђи напоље!(Јн. 11 , 43).
Наша света Црква прославља успомену на велико чудо које је Господ наш учинио непосредно пре одласкла у Јерусалим, где ће пострадати за живот света. Чудо о коме је реч је васкрсење Хриостовог пријатеља Лазара, четири дана после његове смрти. Ово се десило у Витанији, недалеко од Јерусалима.

Величина овога чуда је у чињеници да Господ оживљава мртваца који већ заудара, тако да се побија свака сумња у питање наступања смрти, према речима оца Сретена изговореним на прочитано Јеванђеље у Храму Силаска Светог Духа на апостоле. Овим догађајем Онај који је васкрсење и живот, најављује свеопште васкрсење, јер који верује у Њега ако и умре, живеће (Јн. 11, 25).

Истога дана, у навечерје празника Христовог уласка у Јерусалим, на вечерњем богослужењу наш храм је био украшен децом окићеном врбиним гранчицама и цвећем. Неколико њих је пригодним рецитацијама приближило дух празника, и на тај начин клицало као некада одушевљена јерусалимска деца дочекујући Христа: „Осана ! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев !” (Јн. 12, 13).