У последњој припремној недељи пред Васкршњи пост, у Карловачкој богословији одржано је једно несвакидашње сабрање, којим је још једном објављена победа Живота над смрћу. Наиме, у петак, 24. фебруара 2017. године, у свечаној сали Карловачке богословије одржан је концерт „Сећањена Николу Панића”, некадашњег ученика нашег богословског училишта, а изнад свега врлог друга, брата и узорног хришћанина. Главни покретач целокупне организације била је Николина сестра, Христина Панић, која је са изузетним оптимизмом и љубављу месецима припремала овај несвакидашњи догађај. У препуној сали ове школе, у присуству Преосвећених владика, сремског Василија и топличког Арсенија, као и оца нашег Николе, проте Радивоја Панића, одржано је најпреприказивање филма о једном смерном христољупцу и мученику, Николи Панићу. Кроз филм су присутни могли да се упознају са Николиним животом, као и да чују неке појединости о њему од његових професора и школских другова. Након приказивања филма и поздравне речи, присутнима се обратио протојереј Јован Милановић, професор и старешина разреда којем је Никола припадао и чији је део заувек остао. Потом је уследио наступ етно групе „Вез” из Београда и матураната Карловачке богословије, Николиних другова из разреда. Удруженим срцима и гласовима, они су певали мноштво фолклорних, али и патриотских песама, у част и спомен на нашег вечног брата, Николу. Такође прочитан је текст и песма који су написани поводом Николине трагичне смрти, као и одељак из „Молитава на језеру”, Св. Владике Николаја, који говори о васкрсењу. Дубок утисак на све присутне оставила је Христина Панић, која је уз пратњу кавала отпевала потресну песму „Сеја брата на вечеру звала”. Након свих композиција, окупљенима се обратио прота Радивој Панић, захваливши се свима што су се у толиком броју окупили због његовог сина. Такође је изразио посебну захвалност учесницима и организаторима концерта, подсећајући све да смо људи вере и да у Богу нема мртвих. Зато се након тога, за сам крај, кроз целу салу са дубоком вером и надом у васкрсење и у живот вечни, заорило једно „Христос воскресе!” потврђујући да је жив Бог и да се наш брат Никола, са својом мајком и сестром, радује у Царству Небескоме, у коме нека се и сретнемо милошћу Господњом.

Христос Васкрсе!

Ваистину Васкрсе!

Извор: Карловачка богословија