Свети Архијерејски Синод је одобрио писање књиге „Ради ти, дијете, свој посао“ сремскомитровачког новинара и писца Момира Васиљевића. Биографски роман страдалника и новомученика Вукашина Мандрапе заснован је на аутентичним документима и сведочанствима који су били основа за црквену канонизацију Вукашина из Клепаца, за светитеља. Наиме, одлуком Светог Архијерејског Сабора од 3/16. маја 2000. године уврштен је у диптих светих, а прославља се 16 /29. маја.
Књижевне интервенције и интерпретације доступних података аутор је писао строго се руководећи веродостојним историјским подацима тако да је ово својеврсно житије старца Вукашина.
У роману знатан део грађе заузимају и аутентични историјски документи без којих је немогуће схватити сву величину овог Светог, као и значај његовог пострадања, на начин достојан Христовом пострадању на Голготи.
Поменуте речи Ради ти, дијете, свој посао, које је у последњим тренуцима земаљског бивства изговорио Новомученик Јасеновачки Вукашин (као и његов мирјански живот) у ств ари су посрбљена Христова молитва: „Опрости им, Боже, јер не знају шта раде“, како и пише у предговору књиге академик Матија Бећковић.
Биографија ових речи је истинито житије светитеља, док су подаци и описи догађаја из његовог детињства, из његове младости и професионалне каријере успешног трговца у Сарајеву, као и све оно што је написано о његовој породици, само допуна тог житија. Кроз житије Вукашиново ми сазнајемо и страдање Срба у то време на подручју Сарајева, Херцеговине, Хрватске…
О књизи, на коју се чекало седам деценија, казивали су протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо и Бранко Станковић, новинар и уредник РТС-а.
Само представљaње књиге почело је потресним филмом „Пакао НДХ“, после којег је било тешко говорити.
Протојереј-ставрофор др Сандо је, између осталог, казао да оно што се намеће разуму јесте питање савременог начина живота када је човек допро до космичких висина, када време и догађаје мери најпрецизнијим мерењима, када је сишао у највеће дубине земље, тражио и налазио одговоре за своју радозналост.
– Наука која се брине о човеку, наука која истражује тајну о човеку, није мрднула даље од почетка, нарочито када се говори о злу, о његовом настанку и пребивању зла уопште у свету и човечанству. Нарочито се то може односити на новије време. Ми смо пред једним великим питањем: откуда да се дозвољава толико зло уопште у овом начину живота? -казао је отац Драгомир Сандо и додао да би једини начин за одговор био да се покаже и горњи и доњи праг људских могућности: са једне стране, анђеоски живот и тражење образа Божјег, а са друге, до оних понора толико дубоких да се ничим не могу измерити.
Новинар и уредник на РТС-у Бранко Станковић, и сам је истраживач и историјски хроничар који филмом бележи страдање Срба у Другом светском рату, посебно деце. Историја не памти логор за децу и не памти такве злочине који се речима не дају описати, казао је г. Станковић и додао да књига о Новомученику јасеновачком Вукашину открива и непознате и раније необјављиване историјске податке.
Аутор књиге „Ради ти, дијете, свој посао“ новинар и писац Момир Васиљевић укратко је изложио житије Вукашина Мандрапе (крштено име Спасоје), рођеног у херцеговачком селу Клепци, које се налази на источној обали Неретве (наспрам Чапљине), где је раније била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка 16. века, задужбина чувених српских православних црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. г. обновљена је као црква Преображења Христовог (коју су Хрвати 1992. г. срушили до темеља, као и цело село Клепце).
Из родне му Херцеговине одведен је у Сарајево, а одатле 1942. године депортован у злогласни логор Јасеновац, заједно са многим другим православним Србима.
У Јасеновцу је Старац Вукашин (иако није био много стар, но је кријући се по шуми сав био зарастао у већ проседу браду) јануара 1943. године погубљен од усташког кољача Жила Фригановића, и то страдање је описао доктор Недо Зец, такође један од преживелих јасеновачких логораша, под насловом „Само ти, дијете, ради свој посао“.
З.Зец
извор сајт Епархије сремске