Отац и син на путу Свете мајке Ангелине и сина јој Светитеља Максима

Дана 12. августа 2016. године Господње, на дан Преподобне Ангелине Српске, служена је Света Литургија у храму Сретења Господњег  села Крушедола. Сам смисао живота јесте сретање са Богом и са људима. И у овај благословени дан срели смо се у Крушедолу, у храму Сретења, а кроз Свету Литургију окусисмо како цео свет у Христу постаје храм. Свету Литургију су служили – старешина храма протојереј ставрофор Петар Јованчевић, протојереј ставрофор Славко Теофиловић и ђакон Немања Теофиловић, заједно са богословима и верним народом. Радост што смо се окупили у храму који је подигла Мајка Ангелина и где су сачуване оргиналне фреске из тога доба у присуству Светога Духа, нико не може да опише. Приношење агнеца, појање и причешће лаоса (народа) враћају нама и целом свету наду да нас Бог није заборавио. Он нас чека, као Мајка своје чедо, да се вратимо из земље недођије у загрљај Љубави.

После Литургије смо пошли стазом Мајке Ангелине до манастира Крушедол, заједно са оцем протојерејем  ставрофором Славком Теофиловићем и сином ђаконом Немањом Теофиловићем. На путу чујемо лепу вест, ђакон Немања ће у недељу, 14. августа 2016. године бити рукоположен за свештеника у Сремским Карловцима. Срце узвикује, па зар ово није знак да се Срби враћају Богу, да Благодат обнавља свет (када се свештеник рукополаже узима агнец и има част да буде први у томе моменту као најмлађи по времену рукополагања, али у коме се обнавља Благодат свештенства). Сећамо се Немије из Старога Завета који је открио књигу Закона (Немања је по једном тумачењу верзија старозаветног имена Неемије), Светога Симеона Немање… и водимо дијалог са оцем протојерејем ставрофором Славком Теофиловићем.

Вероучитељ: „Када је по вашем мишљењу почео духовни и државни пад у српском народу, пошто се у Библији помиње да гордост претходи паду?“

Отац: „Пад духовни је почео још за време царства. Заједно са православним учењем и вером Срби су од Ромеја (Византије) преузимали и сујету (гордост) њиховог двора. То видимо код наших владара, како су поступали једни према другима. Кулминација је била за време цара Душана“.

Вероучитељ: (мислим у себи – изгледа да смо у својој слави предокусили и свој пад, тешко ми је да разумем недокучиве мисли Божије) „Шта мислите да ли је неразумевање између клира и народа почео са рационализмом у време Доситеја Обрадовића или са појавом комунизма?“

Отац: „Узрок поделе је западно схватање хришћанства, које је наметнуло погрешне обрасце. Код Срба свештеник није доживљаван тако апстрактно и беживотно све док ум српски није помало прихватио западне „духовне вредности“, као што су индивидуализам и „просветитељство“.”

Вероучитељ: „Значи да је потребна поновна христијанизација и просвећења ума и воље, борба за праве духовне вредности као у време Светих Кирила и Методија када се повлачила граница између православља и лажи?“

Отац: „Да, потребна је поновна христијанизација и враћање правим узорима у животу. Хришћанство је присутно на овим просторима још од апостола, али је потребно расветлити појмове и остати у православном схватању Бога. Бог јесте Љубав и Зједница Тројице, што је духовни темељ за нашу црквеност (заједничарење) и обнову живота.“

Ходамо ка манастиру Крушедол и даље ћутимо…молимо се.

вероучитељ Горан Груловић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *