UA-93122834-1

Откривено филистејско гробље: Голијат је заиста био див

unnamed-14Тим археолога је у граду Аскалону, на јужној обали Израела, открио први пут гробље Филистејаца. Из археолошких проналазака који потичу између 11. и 8. века пре Христа, очекује се одгонетка на контраверзне теорије о пореклу Филистејаца, саопштио је биро за информације „Леон-Леви-фондације” у недељу у својој изјави за штампу .

Филистејци или Филистинци (хебр. פלשתים, plishtim) су били народ настањен на јужној обали Ханана, на територији касније названој Филистеја. Порекло им је предмет расправе међу научницима, али данашња археологија је сугерисала културне везе с микенским светом у Грчкој. Иако су Филистејци преузели локалну хананску културу и језик пре него што су оставили и један запис, претпоставља се да је неколико филистејских речи било индоевропског порекла.

У Старом Завету Филистејаци се помињу на више места: у Књизи о судијима (4-5), где се говори о првом сукобу јеврејских племена са Филистејцима, у Другој књизи Самуиловој (2 Сам 5, 17, 8, 1), где говори о двобоју Давида и Голијата, и о другим сукобима (1 Цар 15, 27; 16, 15; 2 Цар 18, 8; Днев 21, 16, 26, 6; 28, 18).

Асирци су више пута нападали Филистејце, да би их коначно себи потчинио асирски цар Сенахирим. У време цара Асарадона Филистеја постаје покрајина Асирског царства. Након упада вавилонске војске под царем Навуходоносором Филистејци више нису имали никакву политичку улогу.

Филистејци су од 12. столећа пре Христа настањивали данашњи израелско-палестинску средоземну обалу, основавши савез пет градова, коме су, између осталих, припадали и Аскалон, Ашдод и Газа.

Сходно том саопштењу за штампу, реч је гробљу које се налази изван зидина античког Аскалона. Ово је први проналазак ове врсте.

Сходно саопштењу археолога, овај проналазак подржавау Библији садржану теорију да су Филистејци са Запада дошли на ову територију у 12. веку пре Христа. Сада предстоји лабораториска анализа пронађених костију да би се стигло до нових сазанања о пореклу Филистејаца. Између осталог, кости ће бити изложене DANN-тестовима и радикарбонском испитивању.

Сходно саопштењу археолога, битно се разликују ритуали сахрањивања Филистејаца од других погребних обичаја у бронзано и гвоздено доба. У појединим случајевима реч је о појединачним гробовима, делом о колективним, као и о траговима спаљивања. Ово гробље са 145 комплетних скелета омогућиће да се Филистејци ”упознају лицем к лицу”, вели се у том саопштењу.

У пратећим објектима у гробовима пронађени су мирисна уља и стаклене посуде. У појединим случајевима пронађен је накит и оружје, док у већини гробова нису били пронађени никакви лични предмети сахрањених.

Најновији проналасци ће до фебруара 2017.г. бити изложени као део специјалне изложбе у ”Музеју Израела” насловљене ”Аскалон – ретроспектива”, на којој ће бити представљен тридесетогодишњи рад на ископавању Аскалона.

Пронађени скелети указују на то да је реч о тешком телесном раду, као што је антрополог Шери Фокс објаснила. Димензије скелета упућују пре на просечну телесну висину. Голијат својом корпуленцијом представља, чини се, изузетак.

Извор Kathpress – припремио протођакон ЗА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *