UA-93122834-1

Духовна сазнања – упознавање светиња

Парохија  храма Покрова Пресвете Богородице у Петроварадину није велика, али је велика у активностима. Литургијски се прослављају светитељи, уређује се храм, одржава лепа зелена оаза у порти, а парохијани су као сложна породица.

Зближавању је допринео млади свештеник Бранислав Керечки који, поред обавеза у храму, школи, на парохији има времена за лепо организована ходочашћа, која испуњавају и оплемењују душу. Ове суботе се група ходочасника Покровског храма упутила у манстире Копорин, Ваведење, Сисојевац и Раваницу.

У древној светињи, задужбини Стефана Лазаревића манастиру Копорин  смо започели наше ходочашће Литургијски. После Свете тајне причешћа и упознавања са светињом, целивали смо мошти Цветог Стефана Лазаревића, окрепили  се у прелепом летњиковцу, те наставили пут за Миљков манастир. Ова светиња је манастир Благовештења и  помиње у христовуљи Цара Лазара 1374. године.Током година манастир је рушен, паљен и обнављан, да би после преврата у Русији у њега дошли Руски монаси, а међу њима и јеромонах Амвросије Курганов, који се сматра најобразованијим духовником у историји манастира. У овој светињи се замонашио Свети Јован Шангајски, чије честице моштију многима невољницима помажу. Занимљиво је да су Руси донели и чудотворну икону Пресвете Богородице Ахтирске пред којом су се десила многа исцелења.
Наше ходочашће настављамо пут манастира Сисојевац, који према неким записима датира из осмог века у којем је боравио Свети Сисоје синаит бежећи од насилних муслимана. Његове мошти се налазе и данас у манастиру, пред којима се дешавају чудесна исцелења. Завршетак живописа, куле, одбрамбеног зида се везује за период Светог Стефана Лазаревића.
Повратак дође да се све сабере и закључи да је ово ходочашће било још једно духовно оплемењивање нас грешних.
Раваница, Свети Кнез Лазар косовски… сусрет са оцем Николајем, деведесетчетворогодишњим монахом, који је написао много поука о којима ће се тек говорити. Занимљиво је да је овај старац радо долазио у Срем, у фрушкогорске манастире, а да су му у манстиру Раваница из световног живота данас монахиње три ћерке и супруга, док му је син свештеник у Нишу.
На крају, после вечерње службе, предивног појања монахиња и целивања моштију Светог Кнеза Лазара, пуни утисака вратили смо се својим породицама.
Посебна захвалност оцу Браниславу, који је овај пут припремио, најавио манастирима наш долазак, договорио време посете тако да смо у сва четири манастира доживели леп пријем. Наравно, сви смо се трудили да се у светињама понашамо као прави хришћани.
Текст и фотографије: г. Крсто Калинић
Извор: Радио „Српски Сион“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *