На Видовдан, дан када се савршава успомена на Светог кнеза Лазара, торжественом Литургијом у манастиру Раваници началствовао је Епископ сремски Василије. Видовдан је празник који чува тајну рода нашег, његовог вечног спасења и његовог опстанка и зато се подсећамо на дан пре битке када је кнез Лазар војску своју окупио око беле Самодреже цркве, где беше одслужена служба Божја и сва војска редом причешћена. Свети великомученик Христов предосећао је да њему и њима предстоји испити чашу страдања Христових, “за крст часни и слободу златну. Овако се и христоносни народ у ове тешке дане искушења за српски род, припремио за овај Свети дан да прими Тело и Крв Христову на светој Литургији.
Торжествена Литургија у недељу 28. јуна 2020. беше уз саслужење архимандрита Јустина из Париза, протосинђела Атанасија, настојатеља маанстира Старо Хопово; протојереја-ставрофора Гавре Милановића, архијерејског намесника подунавског и др Драгомира Санда, проф. Православног богословског факултета универзитета у Београду и председника Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке ; протојереја: Бориса Милинковића, архијерејског намесника сремскокарловачког и Сретена Лазаревића, архијерејског намесника румског као и Споменка Грујића, старешине батајничке цркве Рођења Пресвете Богородице и јереја Бојан Мијановић, архијерејског намесника пећиначког. На торжественој Литургији саслуживали су и епархијски ђакони: Горан Власац и Александар Стаменковић, као и римски ђакон Страхиња Џамбић.
За Певницом су појали карловачки богослови док су сестринства манастира Раванице, Мале Ремете и Јаска, заједно са својим игуманијама; мати Анастасијом и мати Параскевом, појале ангелским гласовима за левом певницом. Песме славе и хвале Господу узнели су чланови Епархијског хора.
У спомен на Светог кнеза Лазара и све војнике који су дали живот за веру и отаџбину савршен је парастос у цркви. После Литургије Епископ сремски је преломио славски колач док су друге колаче преломили свештенослужитељи Епархије сремске са архимандритом оцем Јустином.
Кумови овогодишње славе су г. Синиша Малетић из Јарка и гђа Душка Вучинић из Новог Сада.
Видовдански беседу произнео је, по благослову Епископа, отац Јустин (Јеремић) из Епархије западноевропске који је између осталог казао: „Косовски бој и данас траје и води се и на Косову и Метохији, у Бриселу, у Њујорку, али и у Подгорици и Никшићу, у целој Црној Гори, јер, свака борба против зла на овоме свету, јесте у суштини Косовска битка. Али, не бојте се, ниједна битка неће бити изгубљена баш као што није поражена српска војска, као што нису поражени Христови витезови на Газиместану…“
Данашње литургијско прослављање Светог цара Лазара је и Видовданско саборовање Срба из неколико Епархија наше Свете Цркве. Таква је Литургија била да се силна радост у народу осетила што је сабран у молитви око Господа и Светог кнеза Лазара и што је са својом Мајком Црквом. Да све протекне како треба старало се сестринство манастира Раванице са високопреподобном игуманијом Анастасијом и духовником јеромонахом Лазаром, уз свесрдну помоћ јереја Бранислава Мишковића, пароха румског и жена мироносица које су служиле су за богатом трпезом љубави.
Смернице Светог кнеза Лазара дате су нам за прошлост, садашњост и будућност
Небеско царство је увек и до века
Српски род молитвено се свугде где иједан Србин живи у Васељени сећа дана боја на Видовдан, у уторак 15. јуна 1389. године, на Светог пророка Божјег Амоса. Сећа се свечарске славе кнеза Лазара, када се честити кнез Лазар још једном помолио Богу и изговорио охрабрујућу беседу својој војсци пре самог боја, То историјско сећање носило је и све вернике сабране на Литургији у врдничкој Раваници, али и све оне који су после одлсужених Литургија ус војим црквама, и помена српским ратницима, дошли да се поклоне пред честицом моштију Светог цара Лазара.
Шта нам говори вишевековно историјско искуство и наша вера: По свеопштем народном и древном предању, Светом кнезу Лазару се пред ову битку јавио Анђео Господњи и питао га којем се жели приволети царству, да ли царству земаљском или Царству Небеском? Помоливши се најпре у себи небочежњиви кнез је одговорио Анђелу Божјем: Ако ћу се приволети царству земаљскоме, оно је за малена, тренутно и пролазно; а Небеско Царство је увек и до века. И тако се богољубиви владар српски свецело определио за Царство Христа Цара на небесима и са свим својим христоименитим народом смирено покорио свесавршеној вољи Божјој, која је врховни закон неба и земље.
Извор: Сајт “Епархија сремска”