UA-93122834-1

Поклоничко путовање у манастире Тумане и Нимник

Дана 13. 6. 2020. године, када наша Света, Саборна и Апостолска Црква прославља Светог апостола Јерму и Светог мученика Ермија, православна црквена општина Огар и православна црквена општина Вишњићево организовали су поклоничко путовање у манастир Тумане и манастир Нимник. Организатори пута били су јереј Милан Томашевић, парох у Огару и госпођа Гордана Пробојчић из Вишњићева.

Прва и главна дестинација је била манастир Тумане.

Манастир Тумане је православни манастир Епархије браничевске Српске православне цркве. Налази у Голубачкој долини на самој обали истоименог потока, 12 km удаљен од Голупца.

За име манастира везано је неколико предања за Милоша Обилића, прослављеног косовског јунака. Милош је рођен у оближњем селу Кобиље, а имао свој дворац у оближњем селу Двориште. Приликом одласка у лов нехотице је ранио испосника Зосима Синаита који је пребивао у оближњој пећини. Када га је понео видару на лечење пустињак му рече: – “ту мани”, тј. “нема лека – пусти ме да ту умрем”. Да окаје грех Милош подиже задужбину – манастир у који положи Зосимове мошти. Док је зидао манастир стиже кнежев позив да пође у бој: – “Ту мани, па дођи на Косово”. Од двоструког “ту мани” манастир добија име Тумане.

Манастирска слава је Сабор Светог Архангела Гаврила. Овај манастир се назива и “Српски Острог”, како по броју верника који долазе да се поклоне моштима Св. Зосима и Св. Јакова, тако и по броју исцељења која се тамо дешавају Божијом милошћу.

Кад је аутобус стигао до манастира верници су се са запаљеним свећама молили за здравље својих ближњих. Након целивања моштију, пошли смо до испоснице Св. Зосима. Верници су напунили флаше водом са извора, а затим смо наставили пут до Сребрног језера. Тамо смо се прошетали, ручали и кренули у манастир Нимник.

Манастир Нимник такође припада Епархији браничевској. Са црквом посвећеном Преносу моштију Светог Николаја Мирликијског, цео манастирски комплекс представља непокретно културно добро. Налази се на путу Пожаревац – Велико Градиште, а на југоистоку од села Курјаче (општина Велико Градиште), на 3 км удаљености од пута, у храстовој шуми.

Према предању, цркву је сaзидaо воjводa Богосaв након 1376. године, када је област северног Браничева припала кнезу Лазару. Тамо се налази капела која се зове Светиња, где је сахрањена девојчица Николина. По легенди, Турци су наишли на њу и тражили су манастир сакривен у шуми. Она им је само рекла: – “нишћу нимник”, што на влашком значи “не знам ништа”. Након безуспешних претњи, Турци су је убили и оставили у шуми.

Такође, има и друга легенда где су Николину уместо Турака убили хајдуци међу којима је био и Николинин кум који је наредио убиство. Породица забринута због њеног нестанка пошла је да је тражи и нашли су је обешену на дрвету. Њено тело су положили на кола са намером да је сахране, али волови који су вукли кола нису хтели да иду у другом правцу, осим ка манастиру. Много година касније, гоњен грижом савести и покајањем, Николинин кум, саградио јој је капелу која се налази и дан данас у дворишту манастира Нимника.

Кад смо стигли у манастир ушли смо у цркву, а затим, испред манастира, игуман, отац Јелисеј је прочитао молитву за здравље, пород…а затим смо ушли у Светињу и поклонили се гробу Свете Николине.Након одмора и посужења кренули смо назад кући.

Захвални смо Богу на тако лепом дану и захваљујемо се организаторима пута, оцу Милану Томашевићу и госпођи Годани Пробојчић.

Надамо се да ће бити још сличних путовања. Амин!

Текст и фотографије: Димитрије Николић, ученик Богословије Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима

Извор: Радио „Српски Сион”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *