UA-93122834-1

Патријарх српски г. Иринеј даровао Часни Крст за спомен-капелу у Ливну

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј даровао је Часни Крст из Јерусалима за спомен капелу Свете великомученице Марине у Ливну, у спомен 1600 Ливањских Срба мученички убијених од усташа 1941. године, на 17 стратишта. Организатор доношења Часног Крста из Јерусалима као и његово проношење по местима страдања Срба и дародавац Јеванђеља у окову за капелу у Ливну је Издавачка фондација Архиепископије београдско-карловачке СПЦ. Овај Крст је предат на Литугијском сабрању у недељу, 3. новембра 2019. године у Храму Успења Пресвете Богородице у Ливну, којим је началствовао Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије уз свештенослужитеље из више епархија СПЦ и верни народ који сведочи да не памти да је храм био испуњен као сада, и не памти када је била сабрана матица Мајка Србија са својим расејаним страдалним Ливањског краја. Био је то најдирљивији је сусрет оно мало осталих Срба у Ливну са децом са Косова и Метохије из Ораховца и Велике Хоче, са Чуварима Христовог Гроба, са потомцима страдалих Срба у другом светском рату окупљених у Удружењу Огњена Марија Ливљанска. Литургијско сабрање су својим појањем узвеличали појци византијског хора Свети Роман Мелод из Брчког.

Потомци са свештенством су подигли 1991. године спомен капелу којој се дарује овај Крст Христов који је на Голготу изнео и Преосвећеном владици Сергеју предао потомак страдалних Срба, Дејан Козомара. Часни крст је иначе живописао Зоран Маслић, дрво је израдио Милан Никчевић а постоље Милан Чигоја из Београда. Спомен капела је нажалост и у последњем рату деведесетих година била девастирана, а мошти узнемирене. Да васкрсење увек бива, сведочи нам и данас потпуно обновљена капела где у белом мермеру почивају мошти мученика ливљанских, са уредно пописаним именима жене, деце, мушкараца мучки побијених и у оближње јаме бацаних Срба, чије кривице није било сем да су Срби Православне вере.

Извештај и фото: Зорица Зец, сарадник инфо службе СПЦ

Извор: Радио “Слово љубве”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *