UA-93122834-1

Сабрање у манастиру Тумане

Година јубилеја наше Српске православне  цркве је година када је пре 630 лета подигнут манастир Светог Архангела Гаврила код села Кривача, познатијем у народу као манастир Тумане.Ова древна светиња, која је подигнута на месту страдања синаитског пустињака Зосиме у несрећним, нехотичним околностима у новије време постаје место чудесних исцелења. Данас се свакодневно на стотине и хиљаде ходочасника слива у овај манастир молећи се за исцелења и народ га назва – Ђердапски Острог.

Дан када се обележава обретење моштију Светог Јакова туманског је дан сабрања и управо је јуче 21. октобра у манастиру Тумане на хиљаде ходочасника присуствовало Светој Литургији. Литургијом је началствовао архимандрит Стефан, игуман манастира Велика Ремета уз саслужење архимандрита Николаја, игумана манастира Папрача из Републике Српске, јеромонаха Димитрија, игумана манастира Тумане, протојереја ставрофора Душана Колунџића, професора Карловачке богословије и многобројних јеромонаха и свештеника из Епархије браничевске и других епархија. За певницом су појале монахиње манастира Хајдучица.

Јуче је манастир Тумане био центар сабрања васколиког србства, сабрање монаштва и свештенства и хиљаде ходочасника из свих српских земаља. Многобројни верници су приступили Светој тајни причешћа, а потом је кренула литија са моштима Светог Јакова око храма, кроз народ до места на платоу где је обављено сечење славског колача.

С обзиром на велики број ходочасника молитве за исцелење се читају неколико пута у току дан, тако је било и јуче. Наравно, братство манастира Тумане већ има искуства у оваквим приликама када велики број верника долази у манастир да потражи помоћ.

Чудеса се дешавају свакодневно пред моштима Светог Зосиме и Светог Јакова што се систематски бележи, снима и објављује. У манастиру Тумане се поред моштију налази и два кивота са честицама моштију многих Светитеља. Пред иконом  Пресвете Богородице Курскаје, коју донеоше  руски монаси предвођени Светим Јованом шангајским, читају се молитве за све оне који немају порода и досад су забележени многи случајеви где су супружницима услишене молитве и данас они имају децу. Као и увек у оваквим приликама монаштво је послужило верном народу окрепљење и послужење, а стотине аутобуса из свих крајева, и река возила путем ка Голубцу је била километарска. Ово је светиња у којој је требало бити.

Текст и фотографије: г. Крсто Калинић

Извор: Радио “Српски Сион”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *