Слава манастира Раковца

На дан када Црква прославља Свете бесребренике и лекаре Козму и Дамјана, 14. новембра 2018. године, фрушкогорски манастир Раковац прославио је ове Божје угоднике, своје заштитнике и покровитеље. Посебна радост је рукоположење монаха Евгенија у чин јерођакона.

Празниковање Светих Божјих угодника Козме и Дамјана почело је празничним бденијем 13.новембра 2018. године.  Вечерњом службом је началствовао протојереј-ставрофор Душан Колунџић уз саслужење пароха беочинског Вељка Грубача, док су за певницом појали богослови Карловачке богословије. У вечерњем богослужењу учествовао је и протосинђел Пајсије. Слово о наступајућем празнику после благопријатне молитве произнео је прота Колунџић.

На сам дан празника 14. новембра 2018. године,  светом архијерејском Литургијом началствовао је Епископ сремски г. Василије  уз саслужење високопреподобног архимандрита Павла из манастира Петковице (Епархија шабачка), протосинђела Пајсија духовника манастира Раванице са сабратом Лазаром, неколико свештенослужитеља  Епархије сремске и бачке, те протођакона Слободана Вујасиновића.

Пред почетак Литургије, Епископ сремски г. Василије је сабрата овог манастира монаха Евгенија рукоположио у чин чтеца а током Литургије у чин јерођакона. Честитајући оцу Евгенију, Преосвећени владика је казао:

„Помолите се драга браћо и сестре да ђаконска служба оцу Евгенију буде на радост и спасење његове душе и свих вас који долазите у ову свету обитељ. После шеснаест година од како смо рукоположили у чин ђакона, на овај свети дан, оца Варнаву духовника манастира Раковца, данас имамо јерођакона Евгенија. Нека буде у служби Богу и роду српском, нека му служба буде на радост свих нас.

Нека да Бог да нас има што више братије и сестара у нашим светињама и да попунимо и овај манастир који смо овако украсили. Јер, ако нема људи у њима и нема живе Цркве, заџабе конаци, цркве и манастири. Надам се и у Свете Врачеве да ће и ова обитељ као и свака друга примати благочестиве наше Србе који се одваже и одлуче да пођу путем Боготражитеља и путем монаштва…“

Владика Василије је после свете Литургије осветио и преломио славски колач који је припремила мати Гаврила са сестринством. Небоземни тропар Божјим угодницима Козми и Дамјану певали су сви присутни са  богословима  које је предводио професор Горан Власац.

Саслужитељи на Божанској Литургији су били и протојереји-ставрофори Душан Н. Петровић (ректор Карловачке богословије у пензији), Душан Колунџић,  док су  из Бачке Паланке саслуживали протојереј-ставорофор Радослав Живанов и свештеник Милан Узуров а са њима и парох беочински отац Вељко Грубач и јереј Александар Чавка, парох угриновчки.

Празнично слово по благослову Епископа Василија произнео је у препуној манастирској цркви протојереј-ставрофор Бранислав Поповић.

Богоугодни разговор и радост због прослављања покровитеља манастира Раковца, светитеља Козме и Дамјана, и због новог јерођакона  оца Евгенија, настављена је за време трпезе љубави. О свему се старао отац Варнава, показујући велико гостољубље овог манастира. За славску трпезу, као и све друге манастирске трпезе уз оца Варнаву, заслужна је монахиња Софија са вредним нашим благочестивим женама.

Гости на данашњој слави били су из неколико Епархија наше Свете Цркве, богослови Карловачке и београдске богословије, протојереј-ставрофор Радомир Мишић архијерејски намесник шидски, економ и управник Интерната у Сремским Карловцима г. Милош Цветковић који је увек на услузи за потребе цркве и Епархије сремске, пријатељи, сарадници, приложници као и родитељи и родбина оца Евгенија.

Манастир Раковац живи свој духовни живот, надомак Новог Сада, надомак другог савременог живота. Епархија сремска са Његовим Преосвештенством г. Василијем посвећује пажњу настојећи да у потпуности обнови Цркву и конак. Конак је реновиран у једном делу са намером да се заврши комплетно реновирање и опремање свих келија. Све је у манастиру једноставно и без материјалне раскоши. Живи манастир Светих бесребреника Козме и Дамјана у хармонији светла, неба и природе у савршеном поретку који је наслеђен, у духу православном од искона и у векове.

Извор: сајт Епархије сремске

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *