ОДРЖАН ПОМЕН ЖРТВАМА КОМУНИСТИЧКОГ РЕЖИМА У ЛИСИЧИЈЕМ ПОТОКУ

Код Краљеве чесме у Београду у суботу, 3. новембра, служен је парастос жртвама револуционарног терора из 1944/45. год., у смрт послатих људи без суда и права да се бране. Парастос је служило свештенство Београдске митрополије на челу са протојерејем-ставрофором Савом Јовићем, изаслаником патријарха српског, а као гост је једну јектенију имао и ђакон Горан Груловић из Епархије сремске.

После парастоса и беседе протојереја-ставрофора Саве Јовића уследио је културно уметнички програм, а скупу се у име Његовог Краљевског Величанства Престолонаследника Александра Карађорђевића обратио Матија Бећковић. Током програма су се обратили Њ. К. В. принцеза Јелисавета Карађорђевић, проф. др Леон Коен, историчар др Срђан Цветковић и Слободан Ђурић, председник Удружења политичких затвореника и жртава комунистичког режима. У уметничком програму су учествовали Хор раковачке цркве и певач Зоран Јовановић, а у улози светог мученика проте Саве Банковића се нашао глумац Танасије Узуновић. Прота Сава Банковић је деветнаест година провео по затворима безбожничког режима, а  рехабилитован је 2008. године на захтев његових синова. Пошто је био непопустљив у ставовима и вери постао је идеал свих затвореника и њихов духовник, а његова књига сведочанства „У предворју пакла“ је ове године реиздана од стране издавачке куће Catena mundi и куће „У име народа за слободну Србију“ и могла је да се купи на овом молитвеном сабрању. Књига може да се пореди са сведочанством великана као што је био Достојевски, једна сличност је што је као и Достојевском проти Сави изречена смртна казна која никада није била спроведена.

Српски историчари тврде да је на простору око чесме, која је подигнута у част Витешког Краља Александра Карађорђевића подно Дворског комплекса, после 20. октобра 1944. године убијено неколико хиљада људи, а у целом Београду живота је лишено око десет хиљада грађана од стране комунистичких власти. Испред града Београда свечаности је присуствовао помоћник градоначелника Андреја Младеновић.

Текст и фотографије: ђакон Горан Груловић

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *