Првог октобра 2018. године, у Карловачкој гимназији, одржана је свечана академија поводом обележавања 150 година Прве српске читаонице у Сремским Карловцима. Поред осталих уважених гостију, свечаности је присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије.
Академија и целодневни културни програм су одржани под покровитељством Градске библиотеке у Новом Саду и општине Сремски Карловци.
Програм је отворио хор Карловачке богословије „Свети Арсеније“ песмом „Ноћ у Хиландару“, а присутним гостима се обратио председник општине Сремски Карловци Ненад Миленковић.
– Ваше преосвештенство, поштовани представници библиотеке града Новог Сада, уважена господо уметници Витезовићу и господине Зубац, драги суграђани, добро вече.
Када говоримо о библиотекарству у Србији ради се готово о миленијуму постојања. Наиме, српско средњовековно рукописно наслеђе потврђује претпоставку да су почев од 12. века, прве библиотеке осниване у српским манастирима. О томе сведоче сачувани подаци о типицима Светог Саве. У Карејском типику из 1199. године прописан је посебан режим за књиге у манастиру и проглашено начело неотуђивости манастирских књига. У Хиландарском типику Светог Саве, упоредо са другим литургијским предметима, помиње се прилагање књига приликом оснивања манастира.
После оснивања Хиландара и његове библиотеке, од 13. века надаље, осниване су библиотеке у манастирима Студеница, Жича, Сопоћани, Милешева, Дечани, Грачаница, Ковин, Крушедол, Хопово. Поред библиотеке у Хиландару и библиотеке Српске црквене православне општине у Трсту, библиотека Српске православне епархије будимске у Сентандреји спадају у ред најзначајнијих српских културних институција ван граница наше земље.
Када говоримо о библиотекама и читаоницама у Карловцима, почетком 18. века утемељена је Патријаршијска библиотека. Уједињењем карловачке и београдске митрополије, 1726. године, спојене су у библиотеку две збирке књига. Фондови патријаршијске библиотеке данас обухватају преко 120.000 књига из раздобља 14-18 века, рукописе Јована Рајачића, инкунабуле, старе карте и библиотеке Захарија Орфелина, Стефана Стратимировића, Илариона Руварца, Богословског училишта, Стефана Иликића и Стефана Ђурђевића. 1752 године у Сремским Карловцима је основана прва градска библиотека у Срба.
Први библиотекар је био Мојсије Путник, потоњи митрополит карловачки. Године 1791. основана је Карловачка гимназија, а у њеном окриљу библиотека. То је најстарија школска библиотека у Срба. Има фонд од 18198 књига и 8481 годишта периодике. Осим овога, библиотека чува и велики број значајних рукописа из 16. века. Библиотека је, као целина, проглашена за споменик културе.
По садашњем закону Републике Србије граница заштићене српске књиге је 1900. година тако да су готово све књиге и публикације споменици културе.
Године 1868. основана је у Карловцима Српска читаоница са фондом од 600 књига. 150 година постојања Српске читаонице у Сремским Карловцима је јубилеј за понос и поштовање. Ту традицију читања, писања и говорења, сви заједно морамо баштинити и чувати за будућа поколења.
У жељи да књига буде јуче, данас и сутра, честитам Вам велики јубилеј.
Извор: званична интернет страница Општине Ср. Карловци