UA-93122834-1

У Шишатовцу одржана промоција књиге “ГАВРИЛОВ ПРИНЦИП”

BzvrMswCUAE9dAv

У манастиру Шишатовац, 9. октобра, одржана је промоција књиге „ГАВРИЛОВ ПРИНЦИП“, несвакидашње збирке која је окупила четрнаест писаца са по једном причом инспирисаном Сарајевским атентатом, „Младом Босном“, Гаврилом Принципом… након сто година од историјског догађаја. Било да је испричано засновано на историји, па зачињено неопходном фикцијом, било да је изграђено на обрнутој перспективи реалних збивања, како год било – стогодишњица атентата пробудила је нова интересовања и неке будуће ревизије историје.WP_20141009_18_39_08_ProWP_20141009_18_20_24_ProWP_20141009_18_12_50_ProWP_20141009_18_05_32_Pro

Након вечерње службе, у манастирској гостопримници окупило се много заинтересованих за један културни догађај, потврђујући да манастири јесу били и увек треба да буду уско повезани са свим позитивним појавама у друштву, са књигом, писменошћу, знањем. Игуман Шишатовца, отац Андреј (Ненић), поздравио је писце и све госте, надајући се да ова промоција никако неће бити јединствен случај, него да ће само отворити серију сличних догађаја.

WP_20141009_18_03_37_ProПрограм је водио приређивач књиге – Вуле Журић, а о књизи су говорили Неле Карајлић, Дејан Стојиљковић и Владимир Кецмановић. Прота Милорад Голијан био је почасни гост који је својом беседом закључио скуп.

Вуле Журић је, започевши промоцију, рекао да читав скуп делује помало необично на овом дивном месту, а заправо сасвим је природно да се писци окупљају управо у манастирима. Увео нас је у свет ове књиге говорећи о њеном настанку, о окупљању ових 14 писаца (Пиштало, Срдић, Баздуљ, Росић, Карајлић, Ћирић, Јерговић, Ђерић, Журић, Стојиљковић, Илић, Тохољ, Маројевић, Кецмановић), о наслову већ унапред утврђеном именом Гаврила Принципа, наслову изабраном сасвим намерно како би што боље писце навео на размишљање и пробудио њихову инспирацију за тему, јер улога им је да буде сумње и да буду глас народа, када народ прича или када ћути, увек га ослушкујући. Скуп 14 писаца је показао разноликост и међународни карактер, симболизујући и тиме далекосежност приче о Принципу и „Младој Босни“. WP_20141009_18_47_04_ProBzvrMbmCcAACnTK
Неле Карајлић је започео своје излагање о значају „Младе Босне“ за његову генерацију, претходно се од срца захваливши на топлом пријему, не кријући радост изазвану призорима деце у цркви и окупљенима на промоцији у светињи.
Како је живео на Кошеву, Неле Карајлић (илити Ненад Јанковић, како га малобројни препознају) пролазио је свакодневно поред капеле у којој су сахрањени „Младобосанци“. Временом човек почиње да схвата да историја није или није само оно што се учи у школи, да је много сложенија, да је перцепција компликована, да захтева много истраживања, размишљања, критичке свести. Однос према „Младој Босни“, како се Неле сећа својих сарајевских дана, зависио је умногоме од националности људи, став је грађен махом сходно томе, а заправо је ваљало схватити да је идеал „Младе Босне“ превазилазио нацију и све у вези са поделама и класификацијама, Принцип је пуцао у тиранина, у име свих нација, никако само за Србе. Представа тадашње Аустроугарске различита је већином од истине, историја би ваљало да се ревидира. „Млада Босна“ је била покрет људи генијалног ума и образовања, потеклих из једва писмене, потлачене средине, тиме увећавајући чудо величине тих људи. Напокон, неписмена Босна даје Нобеловца свету! Неле је истакао и личност Димитрија Митриновића, који је још тада у часопису „New age“ објављивао чланке који су темељ Европске уније по својим идејама, говорио је тако како тек сада почињу да говоре европски политичари.medium_1408041355~~urban_bug
Владимир Кецмановић је одрастао у Сарајеву, а контакт са људима из овог града никада није губио. За њега је Гаврило Принцип био личност која је несумњиво припадала позитивном делу историје, тада се није са сумњом ни говорило о томе, тако да га је феномен Принципа значајно заинтересовао тек када је постао оспораван. Из тога је настала и његова књига „Das ist Princip“. Мењање виђења једног догађаја, кроз простор и време, јасно се очитује на примеру Сарајевског атентата и Гаврила Принципа. Своју причу је утемељио на судбини Принципа у данашњем Сарајеву, истовремено разматрајући и судбину данашњег Сарајева кроз исту призму.
Дејан Стојиљковић, аутор познате књиге „Константиново раскршће“, повезао је два велика и важна града – Ниш и Сарајево, ратну престоницу, са престоницом крупних историјских догађаја, центре делова историје, са својим специфичностима – говора, хумора, доживљаја живота.
Неле Карајлић је, током свог истраживања о „Младој Босни“, будући да је радио на сценарију за серију која треба да се снима ускоро, наилазио на чудесне чињенице и сличности између младости сопствене генерације са животима „Младобосанаца“. Стекао је тим истраживањем поглед на овај покрет као на почетак деколонизације на планети, посебно фасциниран чињеницом да су очајни услови промовисали генијалност.
Скуп је окончан након свеобухватне беседе почасног госта, проте Милорада Голијана, који је говорио о хришћанству и култури, кроз књижевност и литургију. Издвојио је два типа народа – народи тла, земље, територије, насупрот народима епа, мита. Говорио је о историји српског народа, култури, песништву, првенствено гусларској песми. Подсетио нас је на Светог Саву чија је далекосежна мисао желела да Срби буду народ који не пропада због територије, но да буде везан за небо и увек жив и јак, будући да свакако припадамо народу епа и мита, те да се тако и спознамо и тако живимо, јер Царство Небеско није фикција, оно је стварност скована од доласка Светог Духа, Литургије и Христа на крсту.
Званични део програма је тиме завршен, дружење је настављено разговором са писцима, потписивањем књига, а емисију ћете слушати на таласима Радија Српски Сион ускоро…WP_20141009_17_41_37_ProWP_20141009_17_44_55_ProWP_20141009_17_40_06_ProWP_20141009_17_40_46_ProWP_20141009_17_41_20_ProWP_20141009_17_42_02_Pro WP_20141009_17_35_32_Pro

WP_20141009_17_39_32_Pro

WP_20141009_17_39_36_Pro

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *