Од давнина постоји предање о извору на овоме светоме месту. Пошто су по српској Војводини честе водице (света места са извором живе воде, а жива вода је слика Животворног Духа),  осврнуо бих се на живот Свете Параскеве Трнове, мученице римске. Њен живот и  неустрашива ревност да се објави Христова наука није поколебала ни мржња околине, па и самога цара римскога. У бајкама, које су настале као плод људске маште, често имамо за основу неки догађај из стварности које је људски ум изобразио и препричао у виду бајке. За разлику од тога, Животи Светих су рукописи Господњег ума у срцима људи. Свети су остварили живу веру, постали су Живо ткиво Спаситеља и постали су Светлост свету.

Када су Светој Параскеви понудили све, само да се одрекне вере у Христа, није пристала по цену живота и тиме је искупила све и „всја“, како се и каже на Литургији за Христа (христијане). Њена вера у Христа је била јака, пошто је схватала да Христос као Живот није бајка, нити мит у који људи облаче своје неразумевање Логоса, већ Стварност која мења и преображава све. Та Стварност и јесте прича која прожима целокупну творевину.

На навечерје празника, као и на сам дан Свете Параскеве Трнове, Свету литургију служили су пароси у Бешки протојереј-ставрофор Брацо Санчанин и протојереј Мирослав Дамњановић. После вечерњег богослужења и после Литургије принесени су славски колачи за здравље и спасење хришћанскога народа. Поред послужења било је лепе речи, добре воље и љубави, све оно што нам заиста треба у животу. Живот се јави, а Срби нека славе као у давна времена како би се вратили Логосу и смислу живота.

вероучитељ Горан Груловић