Ваша Преосвештенства,

Поштовани господине Ректоре,

Преподобни монаси и Пречасни и Часни Оци и сестре монахиње,

Браћо и сестре,

Драга наша децо, ученици Богословије Светог Арсенија,

       На свечани дан овог великог јубилеја изговорено је много елоквентних беседа, које се баве славном прошлошћу и надамо се, сјајном будућношћу ове значајне просветне установе. Верујемо да ће вам историјске околности настанка и развоја Карловачке богословије бити у довољној мери приближене, кроз сва излагања, објављена издања и остале садржаје, којима прослављамо овако ретку годишњицу.

Због тога, Ми на првом месту, данас желимо да се обратимо вама, њеним ученицима, ради којих је ову велику установу и основао блаженопочивши митрополит Стефан Стратимировић. Ви је надахњујете животом и духом и управо сваки од вас има своје место у том сложеном просветном организму, који је, опет, важан део Цркве Христове, односно Његовог Светог тела.

Сви ваши професори и духовници, кроз своје педагошко деловање, покушали су да, поред вашег образовања, у вама развију племенит карактер и да у вама утврде љубав према врлини, како бисте постали одговорне, и поштене личности и ја се најискреније надам и верујем да су у том подухвату успели. То је била и јесте наша најважнија обавеза, јер отварањем врата Цркве Христове пред вама, децом нашом, ми испуњавамо заповест коју нам је дао сам Господ наш, говорећи ученицима својим: Пустите децу и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско (Мт 19, 14).

Ви нисте деца овог Светог дома само зато да бисте изучили обреде и догме, које је Црква Христова изнедрила током два миленијума свог богоносног трајања. Наш основни задатак је да вас подстакнемо да у себи изградите истинску религиозно-моралну дисциплину и тако се развијете у здраве, на јеванђелским вредностима утемељене личности, способне да своју, управо овде утврђену веру и развијену духовност, даље проносите и практикујете у заједници.

Сутра ћете, ако не сви, а онда велика већина вас, бити или већ јесте свештенослужитељи олтара Божијег. Желели бисмо да се сада управо Вама обратимо и да у пар речи подвучемо неке од важних лекција које сте свакоднавно упијали међу овим освећеним зидовима.

Опредељујући се за свештенички позив, ви на своја млада плећа примате велики и тежак крст и почињете да корачате трновитим путем, који вам је показао сам Господ Исус Христос. Служити олтару Бога Вишњега јесте најузвишенија и најсветија служба, коју људско биће може принети свом Творцу. Не заборавите да је пастирска одговорност и захтевна и мукотрпна и тегобна, посебно у овако критичном добу и времену, када влада општа разулареност и равнодушност према вери и традиционалним моралним вредностима. А прави пастир и свој живот полаже за своје овце.

Подсећам вас и да ће свака душа одговарати за себе и своја дела и недела пред Престолом Свевишњег, док ми, свештеници, сносимо одговорност и за поверени нам народ, који духовно напајамо и исповедамо. Зато будите свима све, како је говорио Свети владика Николај. Бити свештенослужитељ значи бити брижан отац, добар син, веран пријатељ и узоран родитељ и добар парох. Запамтите, целомудрен лични живот и испољена врлина најбоља су и најубедљивија проповед. Ваш и Наш народ увек ће вас познавати по плодовима вашим, а градећи себе до мере раста висине Христове, Ви градите и Његову Живу Цркву. Увек знајте да сте ви мисионари, весници Јеванђеља послати као овце међу вукове (Мт 10, 16), али и да ће на том страшном задатку и Господ бити са вама, Господ кога сте у срце примили управо у свом породичном гнезду и овом дому.

Драга наша децо, имајте увек љубав према Цркви која вас је одгајила и дала вам све. Поштујте своје учитеље и старије, јер они су пртили пут којим сада ви мало лакше корачате. Будите прави синови својих архијереја, браћа својих колега и родитељи својих парохијана и своје породице. Носите и њихово бреме, како нас учи Свети апостол Павле. Ако тако будете радили и мислили, Ви ћете бити прави и достојни свештеници Бога Живога. Желимо Вам и молимо се да будете неустрашиви војници Христови, поуздан инструмент Његове милости и силно, благословено утврђење на стени на којој је подигао Цркву своју; да је ни адска врата не надвладају. Никада не дозволите да гордост затрује ваше душе, јер је још Свети пророк Исаија написао да смо сви ми као нечисти, и као прљаве крпе сва наша праведна дела; сви венемо као лист, а безакоња нас, попут ветра односе (Ис 64, 6).

Гимназија и Богословија су у наш град привукле виталну енергију младости, која се, у својој потрази за знањем, већ стотинама година овде слива из различитих крајева наше земље. Како је реч о првим вишим просветним установама у нашем народу, слободно можемо рећи да је, готово читав век, дословно сваки образован Србин некада био или карловачки гимназијалац или карловачки богослов. Образујући дуг низ великана духа и мисли, ове институције су, на српској просвети, култури и уметности, оставиле неизбрисив траг и због тога и данас представљају понос и духовну снагу Сремских Карловаца. И зато је оваква годишњица заправо велики празник читавог нашег града и свих његових житеља.

Још једном Оцу Ректору, али и професорима, ученицима и свим нашим Карловчанима честитамо јубилеј – 230 година од оснивање Богословије Светог Арсенија, вековне Тврђаве вере и неисцрпног источника истине, на којој се мудрошћу и љубављу напајају будући посленици у Винограду Господњем. Нека је свима сретно и Богом благословено.

МИТРОПОЛИТ СРЕМСКИ

Извор: Епархија сремска