У навечерје празника Цвети,
27. априла 2024. године,
молитвено и свечано прослављена је Врбица у Саборном храму Силаска Светог Духа на апостоле у Руми.
Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење Четвородневног Лазара, као и на улазак Христов у Јерусалим, где су Га деца свечано дочекала и поздравила.
Да је Врбица „дечји празник“, како се у народу често зна рећи, и данас су потврдили малишани, различитог узраста, окићени венчићима и звончићима, који су својом радошћу најавили радост празника Васкрсења Господњег, коју ових дана ишчекујемо.
Они су, такође, улепшали данашњи празник свима сабранима, својим песмицама, након чега су даривани од стране њихових духовних пастира, оца Сретена и оца Душана.
По уношењу младих, тек олисталих, врбових гранчица, отпочело је Вечерње богослужење, којим је началствовао архијерејски намесник и парох румски протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, уз саслуживање старешине храма протонамесника Душана Вишекруне. За певницом су одговарали вероучитељ Милош Гудовић и студенти Богословског факултета у Београду Милан Романовић и Никола Милановић.
Након освећења врбових гранчица уследио је трократни опход око Светог храма, уз певање тропара Лазареве суботе.
Благодат светог и праведног Лазара данас нас је сабрала у нашем Светом храму, да прославимо његово васкрсење из мртвих и прославимо Господа нашег Исуса Христа, опомињући се на Његове речи:
„Ја сам васкрсење и живот: који верује у Мене, ако и умре, живеће. И сваки који живи и верује у Мене, неће умрети вавек. Верујеш ли ово?“ (Јн. 11:25-26).
Овим речима, упућеним Лазаревим сестрама, Господ недвосмислено поручује да, ко је са Њим, тај већ живи у Вечности и живи Вечношћу.
Тако и данашњи велики празник – Лазарева субота, не представља само васкрсавање Христовог пријатеља, већ заједно са Четвородневним Лазаром, васкрсавамо и ми, литургијски, Светим Духом пренети у Вечност, сједињени са Христом, а вољом нашег Небеског Оца.
Живећи том Вечношћу, ми дочекујемо и Оног Који долази у Име Господње!
Текст: Мирјана Босић
Фотографије: Милан Романовић, Мирјана Босић
Извор: Радио Српски Сион