Осврт на прву збирку поезије Радмиле Ђурђевић

Како су величанствена дела Твоја, Господе! (ПС. 103) 

Ваистину су чудесна и величанствена дела Господња која су увек у служби спасења човека и васколике твари. У реду величанствених дела Господњих налази се и свештена истина да је Бог из човекољубља свог свакоме човеку подарио таленте или дарове. Људи имају различите дарове, а сви су Христови дарови неизмерно драгоцени – купљени су његовом крвљу. Довољан је један дар или талант, да би се са тим богатством живело читав живот и сву вечност. Али овај дар не треба да буде закопан у земљу. Усрђем и трудом може се постићи много у духовном животу. 

Као мајка хришћанка која је поникла у кршевитој, али духовно плодној и благословеној Далмацији, наша у Христу сестра Радмила Ђурђевић, препознала је у свом бићу оне дарове које јој је Господ подарио. Од Бога јој даровани талант није закопала и занемарила, већ га је вишеструко умножила и са љубављу Богу принела. Писањем поезије којом прославља Бога и свецелу творевину Његову, Радмила промишља о важним темама духовног живота сагледавајући их очима Јеванђеља.

Хришћанин је песник, он је у песништву чак и када само воли. Песничка срца ту љубав пригрле, ставе је у срце, осећају је дубоко. Лепи тренуци приволе душу молитви, начине је тананом, племенитом и песничком. Према сведочењу Епископа зворничко-тузланског Фотија, Преподобни старац Порфирије Кавсокаливит је поучавао да је немогуће бити хришћанин, ако ниси песник. То је хришћанско схватање песништва, као надахнућа од Бога, када човек химнама благосиља Бога и прославља све што је Он створио. Најдубља теологија је дата управо кроз песме, почевши од Старог Завета, Псалама, па до новозаветних химни, које врхуне у Химни љубави светог апостола Павла.

Прва збирка песама коју је објавила 2022. лета Господњег, носи назив: “Зенит свјетлосне луче”, и подељена је на две целине под насловима “Завјетно распуће” и “Магновење душе”. Књига је објављена у издању Друштва књижевника Косова и Метохије. 

У оквиру првог поглавља наведене збирке, Радмила поетски са молитвом у срцу промишља о нашем Српском Јерусалиму. Читајући њене прекрасне песме које се нижу једна за другом, постаје нам јасно да су ретки догађаји у историји једног народа који ту историју обележе за сва времена. Први је Светосавље као срж српског духовног бића и историјска мисао водиља, а други је Видовдан као завет и жртва који је одредио Србе као народ. У прошлости, а и у савременој историји, Србија је често на Видовдан морала да бира свој пут. Прошло је толико векова, а наш народ још увек живи, креће се и постоји, гледа кроз Видовдан, одмерава се Видовданом. Радмила поетски прониче у тајну Косовског завета и подсећа да су за нас Светосавски и Косовски завет одреднице благодарећи којима јасније и сигурније корачамо јеванђелским путем који води ка радости вечнога живота. 

Друго поглавље доноси нам ризницу дивних поетских стихова који сведоче о унутарњим вапајима Радмиле која се погледом душе уздиже до небеских висина. Разнолике су теме, али циљ и темељ је један: Загледаност у Христа и вечност. Читајући редом песме које се налазе у овом поглављу спознао сам да је, заправо, време са Христом и у Христу, увод у вечност. Свет који губи веру и наду у вечност јесте свет суштински осуђен да хода по ивици провалије и да пати од одсуства Бога. Позвани смо да поново уперимо очи у наду, да поново живимо, јер ће наша нада бити испуњена присуством Божијим. Позвани смо да дамо смисао нади, живећи новим животом, који је у складу са Његовом вољом, у складу са вечношћу, о којој Радмила у свом поетском опусу пише и срцем промишља славећи Бога у кога је погледом душе загледана. 

Прошло је нешто мање од годину дана како сам на дар добио прву збирку поезије Радмиле Ђурђевић. Од тада редовно је увек и изнова читам трудећи се да следујем мисаону и освештану нит која је у Радмилиној поезији прецизна и недвосмислена. Док са љубављу пишем ове редове у жељи да укажем на значај прегалаштва и служења наше сестре која је достојна сваке хвале, полажем наду да ћу у скорије време своју библиотеку обогатити и новом збирком поезије Радмиле Ђурђевић (кратку вест о новој збирци види ОВДЕ)која је недавно угледала светлост дана, а којој ће, ако Бог да, бити речи и из мог пера. 

Полажемо наду на Господа, савршеног Уметника и Спаситеља нашег, да ће Радмила у предстојећем времену још више умножити од Бога јој даровани талант, те да ће још усрдније песмом славити Творца, а све нас који читамо њену поезију надахнути да заједно са свима светима прослављамо Бога, са вером да ћемо у погодно време бити удостојени да чујемо радосни глас љубави Божје који нас позива речима: “Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога.” (Мт. 25, 21)

У навечерје Митровдана, 

2023. лета Господњег 

Катихета Бранислав Илић

Извор: Радио Српски Сион