Српска Православна Епархија темишварска је и ове 2022. године Господње молитвено и свечано прославила свог патрона и заштитника, Светог Јосифа, Митрополита Темишварског. Благословом духовног пастира српског верног народа на овим својим вековним просторима, Епископа будимског и администратора темишварског Г.Г. Лукијана (Витеза од Пантелића) прослава је ове године одржана у суботу, 24. сепрембра у парохији арадској, која је и седиште истоименог Архијерејског намесништва.
Ове године је ово била сугуба свечаност са мноштвом повесних торжествених повода. Наиме, поред прославе Епархијске славе, уприличено је тзв ,,мало освећење цркве“ после извршење рестаурације звоника и генералне обнове фасаде и поплочавања и просторног уређења црквене порте, а поводом значајног и великог јубилеја – 320 година Текелијине цркве; 300 година од смрти ктитора пуковника Јована Племенитог Поповића-Текелије и 180 година од смрти др Саве Племенитог Поповића-Текелије, царског тајног саветника и витеза Златне оструге. Свечаност је отпочела претходног дана, од 15. часова, служењем бденија у Текелијиној Петропавловској цркви. Служили су и певали свештеници арадског намесништва.
У суботу, нешто пре 10:00 сати, у црквеној порти, сво епархијско свештенство и монаштво, обучено у фелоне и епитрахиље, омладина, која је носила четири црквене литије, деца у народним ношњама и сабрани српски народ из Арада и околних места, дочекало је са цвећем високог госта, Његово Високопреосвештенство Архиепископа арадског Г.Г. Тимотеја (Племенитог Шевића) из Румунске Православне Цркве и домаћина, Епископа будимског и администратора темишварског Г.Г Лукијана.
Уследила је свечана једнократна литија око парохијске цркве, са кропљењем зидова освећеном водом. На Светој Литургији, Епископима су саслуживали: протојереј-ставрофор др Маринко Марков, архијерејски заменик, протосинђел др Јустин (Поповић), сабрат румунског манастира Ходош-Бодрог и епархијски консилијер за културу, протосинђел Варнава (Кнежевић), секретар будимске епархије, игуман Јустин (Стојановић), Егзарх манастира Епархије темишварске, протојереј-ставрофор Василије Плестић, архијерејски намесник соколовачки, протојереј-ставрофор Стојан Петровић, архијерејски намесник темишварски, архиђакон Емануел Проњук, секретар Епархије арадске Румунске Православне Цркве, протођакон Миодраг Јовановић, ђакон Зоран Мутавски и јерођакон Јаков (Јовић).
На Светој Литургији су, за певницом, одговарали свештеници и епархијски појци. После херувимске песме, Епископ Лукијан је сабрата манастира Светог Георгија (на Брзави) јерођакона Јакова (Јовића) рукоположио у чин јеромонаха, чиме је епархијско сословије постало богатије за још једног свештенослужитеља и молитвеника пред Престолом Христовим, на којем ће приносити бескрвну жртву са спасење нашег народа, али и свега света.
Много се верника окупило у цркви са жељом да присуствује овом молитвеном догађају и реткој прилици за једну парохију, а посебна радост је била присуство око 35 српчади, обучених у народне дошње, чланова КУД-а Чанадске звездице из Чанада. Посебно дирљива и пажљива од стране Преосвећеног домаћина била је чињеница да су, након савршене Свете Архијерејске Литургије, присутни Архипастири, уз саслужење читавога свештенога сабрања презвитера и ђакона Епархије Темишварске, освештали и пресекли славски колач, поводом епархијске славе и одслужили парастос, не само за ктитора Храма, већ и за све упокојене чланове високоблагороних српских аристократских породица Поповића-Текелија и Стратимировића од Кулпина.
Литургији, молитвеним чиновима, који су након ње уследили и осталим пратећим свечаностима су, поред бројног верног српског народа из ових крајева братске нам Румуније, присуствовали и високи гости: господин Владан Тадић, генерални конзул Републике Србије у Темишвару, локални представници општинских и жупанијских власти, Савеза Срба у Румунији, као и представници високоблагородне породице Стратимировића од Кулпина – проф. Иван Витез од Стратимировића и доц.др Ђорђе Витез од Стратимировића, који су, кроз вишевековну повест своје славне породице, породично повезани за многим од најизабранијиих српских и европских аристократских родова. Тако је, нпр, Јозефина Племенита Поповић-Текелија, била супруга Теодора Племенитог Стратимировића од Кулпина, рођеног братанца, надалеко познатог, Његовог Високопреосвештенства Митрополита карловачког Г.Г. Стефана (Племенитог Стратимировића од Кулпина).
У пратњи високих гостију, високоблагородне господе Стратимировића, налазили су се и: господин Горан Миленковић, помоћник министра за бригу о селу у Влади Србије; господин Александар О. Ђурђев, народни посланик у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине; господин Далибор Шекуларац и ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, чланови Одбора за повратак посмртних остатака Вожда Ђорђа Стратимировића у Отаџбину.
После, од стране српске дечице са фолкора, отпеваног причасна, присутнима је се кратко обратио архијерејски заменик прота Маринко Марков, који је свима присутнима честитао епархијску славу и позвао проф. Ивана Сратимировића да се, краћом беседом, обрати архијерејима, целокупном свештенству и свештеномонаштву богоспасајеме Епархије темишврске, као и сабраном верном народу. Након бираних и душеполезних речи високоуваженог и драгог госта, обављена је свечаност инвеституре високим црквено-друштвеним одликовањем – Крстом Вожда Ђорђа Стратимировића, које је установљено са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Г.Г. Василија и додељује се од стране породице Стратимировић и Центра за развој Шајкашке. Свечаност инвеституре и уручења, и више него заслуженог, одликовања Преосвећеном Владики Лукијану, обавили су поменити представници Вишешког дома Стратимировића Кулпинских, при чему су им, по утврђеном протоколу, асистирала поменута господа из њихове пратње.
О значају и реномеу признања, које је, и више него заслужено, на својим архипастирским и витешким прсима понео благи, добри и по свему узорити Владика Лукијан, који је сав свој живот и безграничну љубав и труд посветио служби Богу и очувању идентитета преосталог српског народа на просторима Мађарске и Румуније, сведочи да се он овиме, и више него заслужено, придружио славодобитницима као што су: Његово Високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски Г.Г. Јоаникије (Мићовић); Његово Преосвештенство епископ новосадски, бачки, сомборски, сегедински и јегарски Г.Г. Иринеј (Буловић); Његово Преосвештенство епископ источноамерички Г.Г. Иринеј (Добријевић); Његово Преосвештенство епископ бијељински и зворничко-тузлански Г.Г. Фотије (Сладојевић); Његово Преосвештенство епископ ваљевски Г.Г. Исихије (Рогић); Његово Преосвештенство епископ хвостански и изабрани западноевропски Јустин (Јеремић); Његово Краљевско Височанство престолонаследник Александар Карађорђевић од Србије и Југославије; Његово Краљевско Височанство престолонаследник Давит Багратион Мухранбатони од Грузије; Његово Превасходство господин Александар Вучић, председник Србије; господин др Владимир Орлић, председник Скупштине Србије; господин Недељко Чубриловић, председник Скупштине Републике Српске; Његова Екселенција господин Никола Селаковић, министар спољних послова у Влади Србије; господин Небојша Стефановић, министар одбране у Влади Србије; господин Александар Вулин, министар унутрашњих послова у Влади Србије; госпођа Маја Поповић, министар правде у Влади Србије; академик Дарко Танасковић; академик Матија Бећковић; академик Драган Симеуновић, контраадмирал Бошко Антић, као и други највиши званичници на државном, покрајинском и локалном нивоу, те најзаслужније личности из редова свештенства Српске Православне Цркве, Војске Србије, као и културног, академског, привредног, политичког и јавног живота Србије, Црне Горе, Републике Српске и расејања.
Елем, након заамвоне молитве је уследио чин благосиљања славских дарова и резања славског колача. Тзв. ,,славску ружу“ за наредну годину је преузео, у име Архијерејског намесништва темишварског прота Стојан Петровић. Како смо, већ поменили, потом је одслужен и помен над заједничком гробницом члановима ктиторске породице Племенитих Поповића-Текелија и такође су поменути и чланови породице Племенитих Стратимировића од Кулпина, који су са Текелијама имали вишеструке родбинске везе. Након молитвеног дела овог богољубивог и отачаствољубивог евхаристијског сабрања, присутнима је се обратио прота Огњан Плавшић, парох и архијерејски наменсик арадски, домаћин овог духовног и историјског сабрања, свима захваливши на присуству и уложеном труду да све протекне тако торжествено, као што и доликује овим свештеним и несвакидашњим свечаним поводима.
У наставку је прочитана грамата о додели високог одликовања, Ордена Српске Православне Епархије темишварске господиу Божидару Панићу из Арада, а као награда за његову дугогодишњу усрдност у обављању дужности редовног члана Савета Епархије темишварске, као и богат и вишедеценијски истраживачки и књижевни рад на пољу историје Срба, посебно у Араду и Поморишју. У име арадске парохије су, такође, уручене захвалнице заслужним појединцима, који су дали свој допринос обнови Текелијине цркве, али и у смислу трудољубиве припреме за овај значајан јубилеј и повесно евхаристијско сабрање. После отпуста је присутнима подељена нафора и обављено је заједничко фотографисање Архијереја, свештенства и углених званица, као својеврсни благослов и за драгу успомену на овај величанствени дан, којега сотвори Господ да се радујмо у њему.
На послетку, у складу са древним хришћанским обичајем и са праксом древне Цркве, трпеза љубави за све званице је приређена у арадском хотелу Президент. Током славског ручка, по благослову присутних Архијереја, кратку здравицу и речи поздрава и благодарности је још једном произнео проф. Иван Стратимировић, који је, пре свега заблагодарио Преосвећеном домаћину са, истински, срдачном и очинском гостопримству и у свом Епархијском Двору дан раније и на торжественом славском евхаристијском сабрању, евоцирајући успомене на борбе и подвиге његовог неумрлог прадеде и див-јунака, Вожда ђенерал-мајора Ђорђа Витеза од Стратимировића и његових верних шајкаша, стварајући тако Српску Војводину и Тамишки Банат и разгоревајући неугасли пламичак и клицу коначног ослобођења и српског и румунског народа од вишевековног туђинског ига.
Интересантно и важно је да је у реченом свом надахнутом обраћању он ово молитвено сабрање и трпезу љубави упоредио и са једним малим сабором нашег племства, будући да су, поред самих Високоблагородних Стратимировића, и Високопреосвећени Архиепископ Тимотеј и Преосвећени Епископ Лукијан достојни изданци и наследници наших заслужних, историјских и древних аристократских родова. Наиме Високопреосвећени Владика Тимотеј је директни потомак славне, чувене и древне племићке породице Шевића, која се након слома Српске Деспотовине преселила у земље Хабзбурга, а њени преставници су доцније предводили и велику и познату сеобу Срба у Русију, где су на простору, данас врло познатих, градова Артјомовска и Луганска, формирали познату област Славјаносербију. Владика Лукијан је, пак, такође, потомак пламићке куће у којој је, можда, најпознатији био Владикин чукундеда, Јован Витез од Пантелића, знаменити професор и директор чувене Карловачке гимназије.
Реч је дакле о људима и родовима, који су оставили, а и данас остављају, значајнога трага у духовном, културном и сваком другом напретку ових крајева и овог нашег, заједничког и братског српско-румунског поднебља, што није само историја и музејски експонат, већ и живи подсетник и сведок да су ови простори кадри да имају и људе и капацитете за неслућене узлете, под условом да, као и до сада, остану уједињену у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви и вери и највреднијим традицијама наших праотаца, које чува, пре свега Црква Христова, али и овакви примери наше аристократије, која је преживела тешка и претешка времена, али која би, можда, могла да и настави своје служење Богу и роду, настављајући да сведочи истинске вредности и чува наш веродостојни национални идентитет, ма где живели.
И, заиста, мора се, на послетку, рећи да се код наше тамошње браће и сестара, малобројних преосталих Срба на просторима, где су некада били преовлађујуће становништво и где су оставили бесцен-благо наше духовне баштине и величанствене трагове наше културе, заиста осећа и јасно види радост кад спознају да у матици нису сасвим заборављени. Довољно је било присуство двојице племића из Србије, нашег генералног конзула из Темишвара, једног помоћника министра и једног народног посланика, да они осете да нису заборављени, напуштени и препуштени асимилацији, без и најмањег покушаја да се Цркви помогне, како би се тај процес, ако не сасвим зауставио, а оно, макар, успорио и ублажио.
Игуман Јустин (Стојановић), егзарх манастира Епархије темишварске
Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић
Извор: Радио Српски Сион
