Вољени наши Хришћани, приближавамо се Празнику над празницима, победи живота над смрћу. У протеклим данима вест о смрти, реалном непријатељу човека, понавља се непрестано широм Света. Односи животе у многим земљама и леди крв у жилама. Постала је најактуелнија тема. Опасност је присутнија али стварност смртности човекове једнака је од његовог сагрешења у Рају. Непрестано је над нашим главама и тешко да нам ко може гарантовати да ћемо доживети следећи тренутак, дан, недељу, годину и без тренутног косача Ковида – 19. У таквој стварности живот је прилично тужан иако човек проживи и стотину година. Смрт има коначну реч. 

Но, вољени наши, када би занемарили Рођење Исуса Христа, Његово страдање у откуп за многе и Васкрсење, смрт би заиста остала као одредиште човековог живота. Заиста би било тужно да је Бог створио човека тако комплексног и вредног, кога је немогуће са свим новцем овога света створити, и оставио га нестанку. Још ако додамо телу и духовну и душевну вредност и вредност свега створеног у Свету ради човека, уколико би се све предало пропасти и смрти, Свет не би имао смисла. Тада Творац не би био Бог. 

С обзиром да је Бог, Он је Свет, нама недокучиве и необјашњиве вредности, тако заволео, да је Сина свога Јединороднога дао, да свако ко верује у Њега не погине него има Живот вечни. Његов Син Јединородни је испунио све што је било потребно за нас, да би ми достигли Живот вечни. Дао је себе у откуп за многе међу којима смо и ми који верујемо у Њега, у Његово рођење, страдање и Васкрсење. Тај Син Божији оставио нам је Тело и Крв Његову, причешће, којим постајемо један организам са Њим, који називамо Црква. Том организму ни смрт није могла наудити, и Његову победу над смрћу – Васкрс, ми славимо и ове године. Прославићемо у околностима које буду неопходне и донете, поштујући препоручено, не дозвољавајући да ми допринесемо збуњености или недао Бог нередима или бунама, јер то Хришћани никада кроз историју нису чинили, нити су дозвољавали да тако дивни догађај победе живота заклони било која друга тема. Увек су налазили начина да Васкрсу и Васкрситељу дају простор и налазили начина да учествују у слављу овога славнога догађаја. Понашаћемо се одговорно према Заједници, увек истичући потребу Заједнице изнад личне потребе или мишљења, и прославити Васкрс сједињени у једно Тело, причешћени. О времену и начину причешћивања договорићемо се са својим свештеником и са домаћом Црквом (породицом) доживети радости каквих нисмо скоро. 

Срећан и благословен празник Живота! Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!