Према некадашњем облику генитива заменице она који је гласио њеје, односно сажето ње, у XVI веку се почео употребљавати облик је као енклитички облик генитива и акузатива. Облик је потискивао је све више облик  ју у акузативу. И данас је употреба овог ју веома ограничена.

Ова енклитика се употребљава само непосредно испред облика помоћног глагола је како би се избегле ове по облику удвојене речи: Поздравио је је. – Поздравио ју је.

Иначе се у сваком другом случају у књижевном језику употребљава енклитички облик је: Опколио је зграду, али је није одмах напао, већ ју је најпре позвао да се преда. – Тек када је није могао наговорити, он ју је обасуо загрљајима. – Брат ју је неограничено волео када је била млада, а и данас је исто тако воли. – Видите ли ову књигу? Мој најбољи друг ми ју је поклонио, и зато је чувам и чуваћу је заувек.

У неким граматикама се наводи да се често употребљава ју уместо је и тамо где непосредно испред енклитике је долази глагол који се завршава на -је: Купује ју од мене. – Даје ју теби. Међутим, ово је несумњиво дијалекатска особина.