У недељу 29. по Духовима, 01. јануара 2023. године, светом Литургијом у цркви Светих равноапостолних Ћирила и Методија началствовао је јереј Никола Ерцег, парох бусијски уз саслужење протојереја-ставрофора Милета Јокића, пензионисаног пароха бусијског, протојереја Миће Ристића, старешине овог велелепног храма и протођакона др Радомира Ракића. 

На теме поновног рођења свакога од нас који се искрено покаје, преуми, преобрази у чему суштинску улогу игра светотајински живот Цркве, посебно о свештеничкој служби, говорило се у овој цркви која јесте кандило вере Православне. 

У овом радосном дану када прослављамо очеве како их је наш народ увек прослављао, о живљењу по јеванђељским заповестима, о доброти, истинском милосрђу казивао нам је у празничној проповеди, по читању јеванђељског зачала, протођакон Радомир Ракић. 

Из проповеди протођакона Радомира Ракића

“Има људи који од самог рођења носе у себи нешто изразито племенито и добро. Кад будемо неко време с једним таквим истински добрим бићем, осећамо како и сами постајемо некако бољи, како су нам мисли смиреније и како нам се вера у добро повећава. Али ових изразито добрих душа мало је на свету. 

Многи од нас понекад глуме да су добри, али опет доста се брзо уочи разлика између правог и намештеног, вештачког… Али већ и сама чињеница да се ми обично правимо бољима него што јесмо, сведочи да стварно и желимо да будемо бољи, али нам то и поред све добре воље не полази за руком… 

Обично се човек мучи са собом, увиђа да његов живот није онакав какав би требало да буде, тешко му је, тражи пут и моли се да нађе пут. Али недељама и месецима не налази излаз и бива му све мучније и све страшније. И обично кад човека дотакне мука, дође до Сунца. Бог долази у помоћ, озари му душу, разагна сав мрак и човек се рађа за један нови живот, живот у Духу, живот у Богу… “

О побожном народу Бусија и о свештеничкој служби – протојереј-ставрофор Миле Јокић

“Ово је диван народ, намучен али побожан. Ко није био у Бусијама, не зна шта је право гостопримство, право гостољубље. У сваки дом сам ушао као у своју кућу. По гостољубљу сте препознатљиви и тако наставите. 

За ову парохију оче Никола било је више кандидата, али Владика Василије је теби указао поверење. Ако ниси заслужио, потруди се да оправдаш заједно са оцем Мићом са којим сам провео четири године и са којим је милина радити…

Наш благочестиви народ свештеника ословљава са оче. Свештеници су више од телесних родитеља, старају се за бесмртну душу. Свештеник је више и од мајке, јер како мајка претвара тврду храну у млеко, тако се и свештеник храни тврдом беседом… “

Актом Епископа сремског Господина Василија за пароха бусијског постављен јереј Никола Ерцег

Из обраћања оца Николе Ерцега вернима

“У име Оца и Сина и Светог Духа, високопречасни Оци, драга браћо и сестре. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија постављен сам за свештеника при храму Светих Ћирила и Методија у Бусијама. У том смислу упућујем Вам речи молбе да ме прихватите као свога међу својима. 

Заволите Бога који је све и сва, благодаћу Божијом приближавајте се Богу јер када нас Христос повезује не постоје растојања – речи су Светог Старца Порфирија Кавсокаливита. 

Свештеник може да буде човек који не зна можда баш лепо да пева, а требало би, и који не зна баш лепо да прича а требало би да зна, али свештеник не сме бити човек који не зна да слуша а то значи који не зна да слуша дубоко, који не зна да спушта речи, муку, бол, тугу и невољу оног другог човека дубоко у своје срце. 

То би у неком дубљем смислу значило да свештеник мора бити богослов а богослов је по Светом Григорију Богослову онај који се моли. То је онај који је научио да ум свој спушта у своје срце и да повезује ум и срце. Дакле, свештеник мора да буде човек који може да слуша и који након таквог слушања може да донесе након дубоког истраживања свог и туђег срца целисходан одговор и целисходан савет… “

***

Борци за Отаџбину у Српској Крајини, Удружење ветерана Црвене беретке, дародавци су пакетића деци поводом празника очева. Чланови Удружења ће бити кумови за Светог Саву и за храмовну славу Свете браће Кирила и Методија. 

Жељко Бенак из овог Удружења, велики добротвор овога храма, поред акција са пакетићима за децу за празник материца и очева, дародавац је и трона за икону Пресвете Богородице коју је црква добила из манастира Хиландара. 

Помен после свете Литургије

За слободу Српске Крајине против хрватског агресора, у Отаџбинском рату 1990-1995. своје животе у темеље Републике Српске Крајине уградило је 4.781 српских бораца и нестало је 3.158 српских цивила. Помен борцима и  блаженог спомена Николи Симићу (1957-2021) одслужили су отац Мићо Ристић и отац Миле Јокић. 

Да поменемо да становништво Бусија чине прогнани Срби из Хрватске, који су на овом простору подигли насеље са свим пратећим садржајима, са црквом Светих Ћирила и Методија у оквиру које се налази основна школа, парохијски дом са салом.  Житељима Бусија, који се лече у ординацији у кругу Цркве Светих Ћирила и Методија доста значи што кад крену код лекара уједно могу да се помоле за здравље најмилијих. За гостопримство потрудиле су се и наше попадије Раденка Ристић и Вања Ерцег. 

Текст, фотографије и звучни запис: Зорица Зец

Извор: Радио Српски Сион

Звучни запис: протојереј – ставрофор Миле Јокић, пензионисани парох бусијски

Звучни запис: јереј Никола Ерцег, парох бусијски

Звучни запис: протојереј Мићо Ристић, парох бусијски, старешина храма Светих равноапостолних Ћирила и Методија