Никада раније у Русији није било таквог раста религиозности као у последње три деценије, сматра Митрополит волоколамски Иларион.

О вери у Русији, њеној историји и препороду у неколико последњих деценија говорио је председник Одељења спољних црквених послова у сусрету са групом профеосра и 250 студената из Италије одржаном 11. октобра 2016. године, преноси портал Православие.ру, ослањајући се на извор Информативне службе ОВЦС. – Почев од 1998. године у нашој Цркви је почела епоха коју називамо „Другим крштењем Русије“. Крајем 80-их и почетком 90-их година почела су масовна крштења становништва, истакао је митрополит Иларион, излажући италијанским гостима историју Православља у Русији.

-Данас имамо 35.000 храмова, односно, за 28 година отворили смо 29 хиљада храмова. У једној години отвара се више од хиљаду, или по три храма у једном дану… Имали смо три духовне школе, а данас их је преко педесет, изјавио је Митрополит. По речима владике Илариона, у историји Русије никада није било таквог раста вере какав видимо у последњих 28 година.

-Осим тога, не знам за сличан преседан било где и било када у историји човечанства. Знамо да је епоха Константина Великог у 4. веку била обележена изградњом храмова свуда по свету, масовним крштењима, али данас не располажемо статистичким подацима за тај период, док је наше време статистички уписано, додао је митрополит Иларион у свом обраћању. Приметивши да данас често можемо чути како друштво живи у постхришћанској епохи, представник Руске Православне Цркве је изјавио да се у Русији то уопште не осећа. -Видели смо својим очима снагу хришћанства, која нам данас омогућава отварање по три храма на дан. Видели смо како хришћанство преображава животе људи, и колико је увек актуелан Христос, као и Његове проповеди, навео је у закључку Митрополит.

Професори и ученици школа из Рима, Милана, Напуља, Торина и Палерма, којима руководи католичко Друштво Исуса, узели су учешће у сусрету са руководиоцем Одељења спољних црквених послова Московске Патријаршије.

превод ђакон др Александар Прашчевић

Извор : православие.ру