У част обележавања деценије од поновног васпостављења Епархије ваљевске, Њихова Преосвештенства Епископи ваљевски г. Милутин и изабрани аустралијско-новозеландски г. Силуан служили су свету архијерејску Литургију у храму Светог Пантелејмона на Дивчибарама, уз саслуживање епархијског свештенства и свештеномонаштва. Током богослужења, владика Милутин одликовао је чином игумана сабрата манастира Лелић Георгија (Мићића), вредног и пожртвованог црнорисца и сарадника старешине обитељи архимандрита Авакума (Ђукановића), чувара кивота Светог Владике Николаја.
Овом приликом, преломљени су славски колачи у част Светог Силуана Атонског, небеског покровитеља владике Силуана, и Преподобног Ефросина, заштитника куварске професије кога прославља кувар Епархијског дома, чтец и секретар Светосавске омладинске заједнице Жељко Ђорђевић. За преминуле свештенике, свештеномонахе и монахиње Епархије ваљевске одслужен је помен. Након литургијског сабрања, уприличен је братски састанак и трпеза љубави у хотелу “Дивчибаре”.
-Заблагодаримо Господу за све! Јер, без Њега не постојимо. Највећу захвалност за поновно васпостављање Епархије ваљевске, после Бога свемогућег, дугујемо некадашњем Епископу шабачко-ваљевском, данас шабачком г. Лаврентију, који је предложио поделу епархије вођен веровањем да два архијереја могу постићи више од једног, део је благодарне здравице за трпезом љубави Епископа ваљевског г. Милутина.
-Владика Лаврентије је имао слуха за добробит верног народа и хвала му. Да није било тако, ја данас не би био овде. Био ми је учитељ док сам био у Каони, епископ… Уочи мог доласка на трон Епархије ваљевске рекао ми је: -Где ја стадох, ти продужи; што задужих, ти одужи… Наравно, то је била шала јер није задужио ништа. Хвала му као великом архијереју и духовнику, благодарио је владика Милутин свом претходнику, који од поделе епархије столује у Шапцу. Да је владика Лаврентије био у праву у погледу постигнућа двају епископа новоформираних епархија, потврдио је и протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије, рекавши да је Епархија ваљевска у самом врху Српске Православне Цркве према извештајима о разним видовима мисионарске активности.
-Данас, када вас овде поздрављам и честитам јубилеј, гледам књигу која се зове Епархија ваљевска, саткану од дивних бисера утемељених на светим именима Цркве Божје. Књигу, која пружа одговоре на разна питања верника, који су им од користи на животном путу. Радује подмладак свештенства и монаштва, које се научно усавршава у складу са потребама данашњег времена. Такође, Телевизија Храм наишла је на подршку Епископа ваљевског г. Милутина. Уосталом, ко би говорио о таквим горостасима какви су владика Николај и ава Јустин, ако не људи из Епархије ваљевске, поручио је прота Стојадин Павловић. Он је пожелео владики Силуану, ког је на неки начин изнедрила Ваљевска епархија, да му Господ подари да дуго година служи Богу и народу у Аустралији, где се родио и одрастао.
Част да уз свог игумана, архимандрита Авакума (Ђукановића), прими игумански чин и право ношења напрсног крста сабрату манастира Лелић Георгију (Мићићу) припала је управо у дану јубилеја епископије. Благодарећи Господу и владики Милутину, игуман Георгије истакао је да Господ подари светитеље једном народу, када жели да излије своју милост на њега. -Велика је милост Божја на ваљевском крају, када му је на простору од само три километра подарио светитеље какви су владика Николај и ава Јустин, закључио је игуман Георгије, честитајући јубилеј владики Милутину, свом игуману Авакуму и свима сабранима, а и владики Силуану имендан. Нарочите честитке, игуман Георгије упутио је свом сабрату архимандриту Петру (Радуловићу), архијерејском заменику, који је дошао из Аустралије и допринео успостављању Епархије ваљевске. Оца Петра мисионарски пут, заједно са владиком Силуаном, поново води у Аустралију, у манастир Светог Саве у Илајну, до моштију Старца Никанора Хиландарца, где је и примио монашки постриг.
-Архимандрит Петар стуб је Епархије ваљевске и нимало није лако растати се с њим. Али, то се мора учинити ради вишег интереса Цркве Божје. Отац Петар је, након што га је Господ спасао у доба ратних страхота, свој живот посветио Њему као монах. Духовно се родио управо у манастиру Светог Саве у Илајну. Благодарим му што је био украс Ваљевске епархије. Водио је одлично Епархијски управни одбор са својим сарадницима протама-ставрофорима Живојином Петровићем и Михаилом Павловићем. Хвала и владики Силуану и оцу Георгију и свом свештенству и сарадницима, којима се дичим и нека да Господ да служимо свету Литургију у Царству небеском. Оче Петре, срећан пут, рекао је владика Милутин, дубоко емотивно дотакавши све учеснике сабрања.
Новоизабрани Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан од првог дана вољен је и поштован међ’верним народом Ваљевске епархије. Као духовно чедо ваљевског архијереја и као човек украшен мноштвом врлина и огромном љубављу за сав народ Божји. -Ово је дан владике Милутина јер управо у овом дану, пре десет година, уведен је у трон Епархије ваљевске, речи су владике Силуана.
-Благодарим Вам на очинској љубави. Позвали сте ме у Аустралији да пођем за Вама. Васпитавали сте ме својим примером. Благодарим Вам и што дајете своју “десну руку”, оца Петра. То је велика подршка, велики дар Митрополији аустралијско-новозеландској, Старцу Никанору, који је први плод преображаја тамошњег народа. Он се радује оцу Петру. Снага Цркве је у снази монаштва јер оно бди над собом и над целим светом. Слава Богу на свему и нека нас молитвама нашег архијереја благослови, а мени да снаге да оправдам поверење у Аустралији, део је здравице владике Силуана.
У име братстава Храма Васкрсења Христовог и храма Покрова Пресвете Богородице, владику Милутина панагијама су даривале старешине храмова протојереј-ставрофор Драгомир Јовановић и протојереј-ставрофор Зоран Јаковљевић. Завршна прослава јубилеја Епархије ваљевске одржана је сутрадан у Ваљеву. Служена је света архијерејска Литургија у храму Васкрсења Христовог, уселдио је културно-уметнички програм.
Ј. Ј.
Извор: Епархија ваљвеска