У издању цркве Свете Петке у Сурчину изашла је из штампе књига “Слово о закону и благодати” Светог Митрополита Илариона Кијевског.
Реч је о ремек делу древне руске књижевности из XI века, свакако најпознатијем и најзначајнијем делу те књижевности уз “Летопис минулих лета” Нестора Летописца и “Слова о полку Игоровом” непознатог аутора.
Предговор руском издању потписује Митрополит Санкт-Пертербуршки и Ладошки Јован (Сничев): “Први првојерах наше Цркве, по свом пореклу Рус, Митрополит кијевски Иларион, био је постављен вољом Великог кнеза Кијевског Јарослава Мудрог на катедру Митрополије, на Архијерејском сабору 1051. године. Сама чињеница његовог постављења имала је у очима савременика промислитељски карактер: Наложио је Бог кнезу у срце, и поставио га је (Илариона) за митрополита у Светој Софији.
Муж благ, књижеван и посник, по речима летописца, Иларион је био одавно познат ко презвитер кнежевске цркве Светих Апостола у месташцу Берестову под Кијевом. Можда је он тамо и написао своје знаменито дело “Слово о закону и благодати”, које је представљало један од првих покушаја хришћанског осмишљења руске историје.
Стваралаштво Илариона представља својеврсни свенародни глас размишљања о призвању руског народа – “глас радовања” православног човека који је осетио избављење од заморног ропства греху и истовремено напрегнутог размишљања о томе какво служење очекује Господ од Својих новообретених чеда… “
Из предговора преводиоца, Ранка Гојковића
Ово дело зреле богословске мисли, попут дела апостола Павла упоређује Стари Закон (Завет) са благодати која превазилази тај Закон и која је од стране Спаситеља дарована целом људском роду. Долазак Јеванђелске благовести и у руску земљу у складу је са Христовим речима „ново вино у нове мехове“, то јест, за ново учење нужни су нови народи, па тако и руски народ.
Иако прикривено, овде Иларион не полемише само са Јудејима, него и са Ромејима (Грцима) јер су већ тада многи међу њима били убеђени у своју изузетност и изабраност. То се види и из предговора митрополита Јована Сничева и из чињенице да је само због изузетне моћи државе Јарослава Мудрог Иларион постао митрополит и да је одмах по смрти кнеза Јарослава Фанар сменио митрополита Илариона са Кијевске катедре. Види се и по томе да је све до добијања пуне аутокефалности РПЦ, поред Илариона једини Словен који је био на Кијевској катедри био Србин, Свети Кипријан.
Централно место у „Слову“ заузима учење о спасењу и благодати. Митрополит потпуно јасно истиче да је Закон само претеча и слуга благодати и истине. Истина и благодат су само слуге будућег века и правог живота. Свети Иларион учи и о континуитету Цркве, указујући да су Мојсије и пророци говорили о Христовом доласку, да су Христос и Његови апостоли говорили о Васкрсењу и о будућем веку.
Од тренутка када је Спаситељ дошао на свет, Стари (претходни) Завет човека са Богом изгубио је снагу. Или како то дивно дочара Митрополит Иларион, речима да се „човечанство више не грчи под бременом закона, већ слободно ходи у благодати“.
Многи пишу како је концепција Трећег Рима настала у ХV веку пером монаха Филотеја, у време Ивана Грозног. Међутим, Промислитељским прихватањем хришћанства Русија је трасирала свој духовни пут и управо митрополит Иларион први указује на духовну природу те силе која је кроз Владимирову крстионицу раздробљена словенска племена сјединила у јединствен народ, руски народ. И управо се код Илариона први пут у писаном виду појављује појам „руског народа“, до тада се користио само појам „руских земаља“.
Дакле, Иларион први помиње ту од Бога одређену улогу управо руском народу. Он први указује на Јеванђелско учење као корен руске државности, а државну моћ Русије он види као од Бога дато средство за одржање народног живота у Јеванђелским оквирима…
***
Књига великог руског Светитеља, Митрополита Кијевског Илариона, који је први поменуо руски народ као народ са посебном мисијом, у Србији излази из штампе на дан када неонацистички режим у Кијеву забрањује Његову Цркву.
Издавач књиге је сурчинска Црква Преподобне мати Параскеве, уредници су: протојереј Страхиња Голијан архијерејски намесник земунски, протојереј Александар Цвитановић старешина цркве и јереј Милан Томашевић, док је приређивач књиге Горан Петровић. Са руског, књигу је превео Ранко Гојковић, православни стваралац познат широм света. Књига је изашла са благословог Његовог Високопреосвештенства Архиепископа сирмијског и Митрополита сремског Господина Василија.
О духовној и моралној суштини Православља изнетој у књизи Слово о закону и благодати, Светог Илариона Кијевског, говорили су у недељу 25. августа 2024. године у Светосавској сали при цркви Свете Петке, протојереј Страхиња Голијан архијерејски намесник земунски, преводилац Ранко Гојковић и Горан Петровић, приређивач.
Текст, фотографије и звучни запис: Зорица Зец
Извор: Радио Српски Сион
