„Благо вама децо, ви ваш инвалидитет знате, ми наш не знамо. Не постоје деца са посебним потребама, постоје деца са посебним благословом, а посебне потребе имамо сви“ –
речи су блаженопочившег Патријарха Г. Павла, чије нас мисли и духовне поуке увек охрабре, али и подсете шта је оно истинско од чега смо саткани и на шта не смемо да заборавимо у материјалном свету, са каквим год изазовима да се суочавамо.
Управе те, душекорисне речи, пројавиле су се оног тренутка када су деца са посебним благословом исказала истинску жељу да посете Архијерејско намесништво пећиначко. А размишљања и жеље чистог дечијег срца, које се обрати Господу, увек буду услишене:
„Размишљам… како би било лепо када би са мојом вероучитељицом и другарима дошли у Пећинце на једну Свету Литургију. Наравно, треба нам Ваш благослов оче Бојане. Велики поздрав од нас!“
А како је и сам Бог по природи бесконачно добар и мудар, како дивно промишља о свему, и о свему стара на најбољи начин, тако је допустио да Архијерески намесник пећиначки, протојереј Бојан Мијановић, брзо одговори на жеље дечијих душа и прими их у свој очински загрљај.
„Моји другари у Београду имају радионицу на којој осликавају папирне кесице, брикет, тамјан… пакују лаванду и праве магнете. Када идемо на Литургију у било коју цркву носимо радове и излажемо их. Од прикупљених средстава са тих изложби плаћамо превознике који нас возе где се договоримо. После Литургије поред изложби и рецитујемо и радујемо се. Певамо…“.
И заиста, Светим храмом Преноса моштију Светог оца Николаја у Пећинцима, у Недељу седму по Духовима, 11. августа 2024. лета Господњег, анђеоски гласови деце, из ОШ “Миодраг Матић” из Београда, предвођени наставницом Милицом Ракић из Старе Пазове, у Литургијско сабрање уткали су посебну ноту љубави, кроз молитве које су узносили Господу. Светом Литургијом началствовао је Архијерејски намесник пећиначки, протојереј Бојан Мијановић, који је након Свете Литургије произнео надахнуту беседу, благодарећи Господу на деци која су, не само у Свети храм већ у цело пећиначко намесништво унели посебну благодат. То се осетило и на путу ка јужном делу општине, која је окосница развоја туризма и предео „сликан“ загрљајем, не само природних лепота Саве и Обедске баре, већ загрљајем важнијим и већим – новооснованог манастира наше Свете Мајке Ангелине у Купинову – који изнова враћа у Пећиначко намесништво све оне који једном дођу, нарочито децу чисте душе – загрљајем Свете мајке Ангелине и свих Светих, молитвених заступника пред Господом, из сремског села које је некада било краљевски град деспота Лазаревића и Ђурђа Бранковића.
Заједничарење за трпезом љубави у парохијском дому у Пећинцима, разговор са члановима из СОЗ-а, Кола српских сестара, као и многобројним парохијанима, послужење, дарови, песма и смех… сведочили су о великој дечијој љубави и непрекидно подсећали на речи Господа:
„ ПУСТИТЕ ДЕЦУ ДА ДОЛАЗЕ К МЕНИ, ЈЕР ТАКВИХ ЈЕ ЦАРСТВО НЕБЕСКО” (Мат. 19,14).
„Моја наставница веронауке из школе у Београду коју сам завршила позвала нас је пре једно две године – да ли би путовали са њима, са њом и мојим другарима који су такође особе са инвалидитетом; да путујемо на ходочашћа у манастире и цркве наше лепе Србије. И наравно, пристали смо и од тада путујемо са њима!“
Текст: јереј Слободан Мицић, прив. парох обрешки
Фотографије: Архијерејско намесништво пећиначко
Извор: Радио Српски Сион
