На Васкрсни уторак, 7. маја 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Вогњу. Саслуживали су протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, умировљени професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, архијерејски намесник румски, јереј Чедомир Грујић, парох јазачки и епархијски протођакон Горан Власац.

Први пут забележено 1339, сиромашно село Вогањ улази у састав Митровачког властелинства, 1718. године. Мештани су, током прве половине 18. века, више пута сумњичени да јатакују хајдуцима. Румском властелинству припао је после 1745, а школска зграда овде је саграђена 1758. године. Међутим, поджупан Хајноци жалио се да деца нередовно похађају наставу, тако да се, 1789. године, у Вогњу налазило само троје ученика. За време Другог светског рата, погинула су 54 мештана, а око 160 породица је интернирано у Огар и Грабово, 1943. године. Садашње опадање првенствено представља последицу негативног природног прираштаја.

Прва богомоља од плетера помиње се 1733, а садашњи храм Преноса моштију Светог оца Николаја сазидан је 1750. године. Звоник је призидан 1821. године. Иконостас је осликао Аксентије Остојић, 1761, док је унутрашње зидове живописао непознати уметник, 1875. године. на храму је, 1985, обновљена кровна конструкција и постављен нови цреп, замењен је лим и урађена нова фасада.

У храму се чувају стојећи крст, окован сребром, из 18. века, дрвена дарохранилица са Распећем, као и стара литија од кованог гвожђа са ликом Светог оца Николаја. У порти су сахрањена двојица учесника Народно-ослободилачке борбе. Сеоско гробље национализовано је после Другог светског рата и припада Месној заједници. Крајем 19. века, за време пароха Стевана Рогића, подигнута је капела-водица посвећена Преподобномученици Параскеви – Светој Петки Трновој, која је реконструисана 1929. и обноваљана 2004. и 2005. године. Крст у центру села, подигнут у спомен страдалих за време Тицанове буне, обнављан је више пута, до 2009. године, када је обложен мермером. Парохијски дом је саграђен почетком 20. века и више пута је обнављан. Матице су овде заведене 1760, али се циркуларни протоколи воде од 1709. године.

Извор: Епархија сремска