Похвалимо свештеним песмама, светог Апостола, свеславног Луку, као проповедника Дела aпостолских и сјајног писца Јеванђеља Христовог, неописане истине Христове Цркве, и као истинитог лекара људских немоћи, природних болести и исцелитеља душевних мука, који се непрестано моли за душе наше (II тропар Светом апостолу Луки, глас 5.).
Најстарији православни парохијски храм у Војводини, храм Светог апостола и јеванђелисте Луке у Купинову, прославио је своју храмовну славу, на Лучиндан у уторак 31.октобра. Овај свети храм који слови за најстарији православни парохијски храм је задужбина деспота Ђурађа Бранковића и његових синова Гргура, Стефана и Лазара, и грађен је у периоду од 1455. до 1457. године, а у самом храму постоји камена спомен-плоча која је постављена 1957. године у знак постојања петстогодишњице постојања овог светог храма. Међутим, најновија истраживања у појединим изворима показују да је храм изграђен и раније, још 1453. године.
О, колико је само светих богослужења и молитава у овој древној светињи испевано, њени зидови да могу да прослове открили би колико је у овој светињи упућено уздарја, суза, прозби…
Будући да је Купиново последња деспотска престоница Срба у Угарској и како су последњи деспоти живели у Купинову, молитвено су битисали у храму Светог апостола Луке, који је иначе и био дворски храм. Међутим, треба нагласити да су овде првенство почивале мошти Светог апостола Луке, након преноса из Смедерева, последње деспотске престонице у Србији. Купиново је било последња престоница Срба на територији ондашње Угарске државе, а Свети апостол Лука је био небески заштитник породице Бранковић, коме су се увек молитвено обраћали за заступништво пред Господом.
Ове године навршило се 570 година од преноса моштију Светог Луке у Смедерево. У време када је слобода српске средњовековне државе постајала све неизвеснија, деспот Ђурађ Бранковић спас види у откупу и преносу чудотворних моштију Светог Луке. Због тога је мошти Светог апостола Луке откупио од турског султана за 30.000 златних дуката, а затим су свете мошти стигле из Рогоса у Епиру у српску средњовековну престоницу 12. јануара 1453. године. Мошти су дочекане на изузетно свечан начин, ту су били присутни, осим деспота и његове супруге Јерине, и њихове кћери и њихови синови који су такође били дубоко побожни.
У каснијим вековима и њихови потомци су наставили да негују духовни живот. Иначе сам култ Светог Луке у Србији, везан је управо за Бранковиће. Присуство моштију Светог апостола и јеванђелисте Луке у српској земљи, у Смедереву, а касније у Купинову, имало је несумњив историјски и духовни значај. Верници православни, уопште хришћани су од почетка поштовали мошти Светих својих, и то је у ствари врло важан сегмент у нашем хришћанском животу. Сама чињеница да су мошти биле у Смедереву и Купинову у средњем веку говори о снази и значају наше деспотовине у то време.
Мошти Светог Луке чуване су у Смедереву до пада града 20. јуна 1459. године, након чега су пренешене у Купиново где су боравиле неколико година, када напуштају славну престоницу Срба у Угарској. Још увек није одређено питање моштију Светог Луке које се чувају у Италији и око којих се споре Падова и Венеција. Иначе, у храму Светог апостола Луке у Купинову су, осим моштију Светог апостола Луке, почивале и целебне мошти намученог великог српског деспота Светог Стефана Слепог (недавно смо прославили његов празник) затим ту је био деспот Јован Бранковић у припрати сахрањен, а по обретењу његових моштију, које су се показале целебне и нетљене, његово свето тело је такође испред олтара било изложено.
Колика је то била велика благодат Божија која се преизобилно излила над овим местом да у једном светом храму пред олтаром имамо истовремено два света ћивота са светим моштима оца и сина, Светог Стефана Слепог и Светог деспота Јована. У овом светом породичном храму Бранковића, српски деспот Ђорђе Бранковић (син Свете Мати Ангелине) је замонашен 1496. године добивши монашко име Максим (потоњи Свети архиепископ српски Максим) а потом је од стране софијског митрополита Калевита рукоположен за јерођакона и јеромонаха.
Огромна драгоценост овог дворског храма каснијег периода је иконостас из 1790. године који је рад чувеног Јакова Орфелина и он је од непроцењиве вредности. На звонику храма налази се звоно вожда Карађорђа Петровића из 1813. године који је био поклон за манастир Обед у Купинову, па је након ратног пустошења из манастира Обед пренешено у храм Светог апостола Луке, и оно је позивало верујући народ на молитву у Купиново.
Такође, треба посебно истаћи да је Купиново након Другог светског рата имало велики благослов да за пароха има свештеномонаха, протосинђела Антонија (Стевановића), који је од 1946. до 1967. године духовно руководио овим светим местом, и који је оставио неизбрисив траг у самом Купинову, те је његов лик остао незабораван и омиљен, па и данас после толико протеклих година и даље се чува молитвена успомена на овог духовног горостаса. Колико само благодати и драгоцености има ово свето место и свети храм апостола Луке.
У радости празновања храмовне славе, на дан Светог апостола Луке, који је торжествено прослављен, Светом Литургијом је чиноначалствовао протојереј-ставрофор Велизар Живановић (дугогодишњи секретар Епархије сремске и старешина Саборног храма Светог Николаја у Сремским Карловцима, у пензији) уз саслуживање протојереја-ставрофора Милета Јокића (пензионисаног архијерејског намесника старопазовачког и старешине храма Светог Ћирила и Методија у Бусијама) и јереја Бојана Весића пароха купинског, свештенослужитеља који духовно бди, молитвослови и богослужи у светињама славног Купинова (храм Светог апостола Луке, храм Свете Тројице и манастир Обед).
Лепоти светог богослужења на овај свети дан, који је посебан за благочестиви народ славног Купинова, допринос је својим присуством и душекорисном беседом подарио чувени господин Бранко Радунковић (како га многи из милоште зову ,,Мали Бранко”), самоуки уметник, моделар, који је и поред тешког животног крста, кога са радошћу увек носи, пошто је рођен без шака и колена, остварио преко 300 изложби својих макета у тадашњој Југославији и Европи. Поред рада на макетама, Бранко је био активан у раду са хоровима, као хоровођа, а свој живот је описао књигом ,,Воља чини чуда”, која је издата 2008. године, која је у међувремену доживела друго допуњено издање. Велики број новинских текстова и десетина документарних филмова сведоче о јединственој личности, животу и раду „макетара без руку”.
Своју прву макету је направио са својих седамнаест година, 1958. године, макету цркве у Миклеушу, у барокном стилу. Друга је била манастир Високи Дечани, па Манастир Жича. Следеће зиме прави двадесет једну макету грађевина које су биле доступне његовом оку, већином цркве и дворце. Прву изложбу имао је у Буковици 1961. године и те године организовао је сам 18 изложби од Нашица до Вировитице, док је у Југославији и Европи имао укупно 314 изложби. Изложбе је организовао искључиво у институцијама: школама, факултетима, домовима армије и културе, великим и успешним предузећима, а у Италији два пута у црквеним салама. Том приликом демонстрирао је како прави макете, забија ексер, сече даску и како држи и користи оштар нож. Задњу изложбу је имао 1991. године у Кратову, у Македонији.
У свом родном селу је обновио старо домаћинство и саградио „Галерију макета Бранка Радунковића”, где је традиционално организовао забаве суграђана који су Бранкове приредбе назвали „Бранково вече”. Заиста, једно предивно духовно саборовање под сводовима древног и дворског храма Светог апостола Луке у Купинову.
Празничну беседу је одржао господин Бранко Радунковић који је својом неизмерном љубављу и лепотом казивања непрекидно исказивао уздарје Богу и свом благочестивом народу који је испунио свети храм, упутио је велике и душекорисне поуке и поруке да никада не треба одустајати од спасоносног светосавског пута.
Свети храм је био испуњен верујућим народом, не само из Купинова, већ и из осталих места, како то бива сваке године на дан Светог апостола Луке. У току свете Литургије су благосиљани славски колачи који су од стране вишебројних кумова принети у част Светог апостола Луке.
Након проповеди г. Бранка гости свештенослужитељи, проте Велизар и Миле, су се захвалили на дивној беседи, поздрављајући домаћина светог сабрања пароха купинског јереја Бојана Весића и честитајући празник Светог апостола Луке. Свом благочестивом народу Купинова упутили су молитвене жеље да Господ излије благодат своју и да свима подари сваког добра у изобиљу.
Велика и неизмерна захвалност домаћину светог сабрања у Купинову, јереју Бојану Весићу, пароху купинском, који је својом љубављу, трудом и залагањем допринео да ово сабрање буде у потпуности молитвено испуњено. За сав благочестиви народ припремљена је трпеза љубави.
Текст и фотографије: Александар Јеловац
Звучни запис проповеди: Марко Ракић
Извор: Радио Српски Сион
