На дан Светог апостола и јеванђелиста Луке и празник Светог Петра Цетињског, 31. октобра 2023. године, у храму Светих лекара и чудотвораца Козме и Дамјана у Кузмину, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију. Саслуживали су протојереј-ставрофор Рајко Цабунац, умировљени парох буђановачки, јеромонах Лазар Цветинчанин, настојатељ манастира Раванице у Врднику, јереј Бранко Цабунац, старешина кузминског храма и јереј Александар Балиновић, парох у Кузмину. Свечаном богослужењу су присуствовали и ученици и наставници овдашње основне школе.
На име овог села први пут се наилази у историјским изворима из 1492, док је, 1546. године, ту становао локални спахија. Тешки услови за живот, могу се наслутити из записа из 1719. године, по коме је половину села тада добио кнез Одескалки, док је остатак препуштен хајдуцима. Разбојници су село опљачкали и запалили 11. априла 1732, а мештани су учествовали и у побуни против барона Марка Пејачевића, 1736. године. Као готово опустело место, Кузмин се спомиње 1742. године, што може представљати последицу смишљеног отпора обавезном примању војника „на квартир“. Такође, на испоруку дрвета Петроварадинској тврђави гледано је као на веома тешку и непријатну дужност, која је често обављана уз „егзекуцију“. Под Војну управу прелази 1745. године, након чега је забележен значајан пораст овдашњих становника. Током Другог светског рата, страдало је 275 мештана.
Једнобродни, барокни храм Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана сазидан је између 1773. и 1783. године, за време владавине царице Марије Терезије и управе митрополита Павла Ненадовића. Барокно-рокајну иконостасну преграду и архијерејски трон осликали су Стефан Гавриловић и Григорије Давидовић Опшић, између 1797. и 1799. године. Часна трпеза од црвеног мермера набављена је 1808, док је црква освећена 1811. године. Унутрашње зидове живописао је Јован Клајић, 1855. године. Од како је захватио пожар, 1809, оправљана је више пута, 1810, 1838, 1840. и 1843. године. За време Другог светског рата, храм је запаљен, па је обнављан 1969, 1985, 1986, 1989. и од 1998. до 2000. године. Кров храма је реконструисан, постављени су нови прозори и јужна врата и ојачани су зидови брода, 2005. године. Санација оштећења од влаге започета је у јулу 2014. године.
Извор: Епархија сремска
