Патријарх Порфирије одржао предавање у Студентском граду

У једном граду, крај хладне ријеке
баш ме брига у ком’
гдје улице задње у тмини се губе
стоји студентски дом.
Милутин Шобић

Како започети било који текст о Студењаку а не позвати у помоћ песника чије мелодије деценијама одзвањају студентским собама дирајући младалачку душу жељну љубави и слободе. А како стићи до истинске љубави и слободе и како и коме се увек обраћати за помоћ тема је првог предавања које је вечерас у Студентском граду одржао Патријарх српски г. Порфирије.

– Духовни живот је управо сав наш живот, а срж, тј. најлепши део нашег живота, треба да буде молитва, молитва Богу који јесте Љубав, молитва Христу који је Спаситељ свих људи и који је распет и васкрсао ради добра сваког човека – речи су Светејшег Патријарха на предавању пред неколико стотина младих академаца, житеља највећег студентског града у овом делу света, који су – упркос кошаркашком дербију који се играо у истом термину и навечерју празника Свете Петке коју слави велики број српских породица – дупке испунили велику салу Дома културе Студентски град. И не само да су сва места за седење била заузета, већ је знатан број присутних Патријархово предавање пратио на ногама.

Већ на самом почетку предавања, које се полако претворило у срдачан и жив разговор прадавача и слушалаца, могло је да се примети да су речи Његове Светости – о непролазном, вечном и апсолутном, о Ономе који надилази време и простор, о Цркви која све сабира и која сведочи суштинску Истину, о личности и заједници, о смислу живота, о молитви и истрајности у њој, о вољи Божјој и Његовој промисли – дуго стрпљиво и жељно чекане и са нескривеном младалачком љубављу дочекане и примљене.

Оно што је посебно обрадовало студенте, а што су испратили громногласним аплаузом, јесте најава следећег предавања које ће Патријарх одржати у Студентском граду 23. новембра 2023. године.

Несвакидашње духовно вече завршено је молитвом и славопојем Господу и Пресветој Богородици из грла свих присутних.

А како бисмо извештај са дивне духовне вечери у Студењаку завршили него опет уз помоћ песника и његових стихова о љубави и заједници:

И увијек пожалим кад морам некуд даље
од малог студентског братства
ал’ никад не одем а да им не упишем
десетку из другарства.

Извор: СПЦ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *