Светосавска омладинска заједница Свети Варнава Хвостански из Лаћарка пример дивне вере

Светосавска омладинска заједница Свети Варнава Хвостански из Лаћарка пример дивне вере која твори дела, по којима сви препознају да смо Христови ученици. 

СОЗ Свети Варнава Хвостански благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија а трудом и залагањем свештеника Бранислава, старешине храма Светог архангела Гаврила, основана је 20. новембра 2022. године.

Светосавска омладина до сада је имала низ активности на пољу хуманитарног рада, бриге и пажње за потребите, угрожене и све оне којима је помоћ потребна. Организује духовне вечери, спортске активности, бави се волонтерским радом, учествује у богослужењу, у сваком смислу бави се очувањем и неговањем традиције и културе српског народа.

Једна у низу акција је брига за оне који су пострадали у орканским ударима ветра минулих седмица. Након неколико акција у Лаћарку, 3. августа, чланови СОЗ на челу са свештеником Браниславом пружили су помоћ и пострадалој породици у Ердевику. На тај начин показујући да љубав, вера, потреба за чињењем добрих дела превазилази просторне оквире једног места и своје деловање трудољубиво шири на све оне којима је помоћ потребна, стављајући се на располагање Цркви својој светој и отаџбини.

Усадите у своја срца тако важне речи да је вера без дела мртва (Јак. 2, 20). Свети апостол Јаков говори о томе: Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има вјеру а дјела нема? Зар га може вјера спасти? Но неко ће рећи: Ти имаш вјеру, а ја имам дјела. Покажи ми вјеру твоју без дјела твојих, а ја ћу теби показати вјеру моју из дјела мојих. Ти вјерујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи вјерују, и дрхте. Али хоћеш ли да знаш, о човјече сујетни, да је вјера без дјела мртва (Јак. 2, 14, 18-20)?

Није потребна просто вера, већ делатна вера. Треба да се она тако чврсто усели у наша срца, потпуно овладавши свим нашим помислима и вољом, да не можемо да живимо другачије од онога што нам заповеда вера у Господа.

Може ли човек који верује у Бога да буде хладан, немилосрдан, да одбија да помогне својим ближњима? Може ли он зло да каже гладном: “Иди, Господ ће ти дати”? 

Ипак човек не може да чини добра дела без помоћи Божије, само својим хтењем и усрдношћу. Само Божија благодат нас учи да волимо наше ближње, чини нас способнима за добро. А ова благодат се даје само онима који се не откидају од Чокота, који је Господ. Исус Христос онима који за цео живот остају његова гранчица или листић, који се хране Његовим соковима учествују у великим Тајнама које су установљене одозго.

Нека нам пример у свему буде Свети Варнава Хвостански који је цело своје биће принео Богу бивајући свом народу на корист.

Благодаримо оцу Браниславу Дивљаку за достављен извештај.

Извор: Радио Српски Сион

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *