На празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, 25. маја 2023. године, у цркви посвећеној поменутом благдану, у Јакову је прослављена храмовна слава. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, уз саслужење архимандрита Макарија (Ристића), настојатеља манастира Фенека, протојереја Страхиње Голијана, архијерејског намесника земунског и свештенства подручног намесништва.

За време богослужења, Преосвећени Господин Епископ је поделио грамате и одликовања својим заслужним епархиотима. Том приликом, архијерејску грамату су добили Мара Радовановић, Милош Чакаревић, Зоран Бабић и Иван Миладиновић, док су орденом Свете мајке Ангелине одликоване Ирена Симић, Наташа Гвозденовић, Александра Шушњар, Јована Калабић, Тања Митрић, Ирена Мандић, Јована Михајловић, Милица Михајловић, Маријана Кнежевић и Бранка Огњеновић.

Први помен Јакова потиче из 1404, да би 1715. године, ово место било оописивано као шанац. Прва школа овде је почела са радом 1792, а зграда за ту установу сазидана је 1869. године. Деопопулацију, започету ратним страдањима становништва, половином 20. века, зауставила су усељавања домаћинстава из Босне, Херцеговине, јужне Србије и Црне Горе.

Прва богомоља у месту била је саграђена од плетера, 1750. године. Антиминс за цркву Вазнесења Господњег осветио је митрополит Павле Ненадовић исте године, док је здање троносао епископ Партеније Павловић, 26. јуна 1753. Подизање садашњег храма трајало је од 1807. до 1810. године. Иконостасну преграду израдио је Петар Јакшић из Земуна, од 1847, а осликао је Живко Петровић, од 1850. до 1862. године. За време окупације у Другом светском рату, ова светиња је минирана, 1. октобра 1943, док је звоник поново призидан између 1954. и 1957. године. Генерална обнова јаковачког храма трајала је од 1988. до 2003. године.

Извор: Епархија сремска