Божји угодник, Атанасије Велики, рођен у Александрији 296. године, од самог детињства имао је наклоност ка духовном звању. Био је ђакон код архиепископа Александра, и пратио га у Никеју на I васељенском сабору.
На овом сабору Атанасије се прославио својом ученошћу, благочешћем и ревношћу за Православље. Много је допринео да се Аријева јерес сузбије, а Православље утврди. Писао је Символ Вере, који је био на Сабору усвојен.
По смрти Александровој Атанасије би изабран за архиепископа александријског…сећа се наша Црква у недељу 31. јануара 2021. године.
Поред овог Божјег угодника, сећамо се и сина деспота српског Стефана Слепог и деспотице Ангелине, потоњег архиепископа Максима, који је замонашен у манастиру Манасији и чије се нетрулежне мошти налазе у фрушкогорском манастиру Крушедолу.
Светом Литургијом је началствовао духовник манастира у Раковцу, јеромонах Варнава, уз саслужење сабрата, јеромонаха Евгенија и одговарање верног народа са игуманијом мати Гаврилом и сестром Софијом.
Манстир Раковац је чувен по свом гостопримству. Сваке недеље се богоугодни разговор наставља у трпезаријској сали уз послужење.
Из недељне проповеди јеромонаха Варнаве:
Данашњи дан, васкршњи дан, када смо се сабрали у овом Божјем дому Светих Козме и Дамјана, да узнесемо молитве Богу Живоме, дан када смо дошли да се сјединимо са Богом, да се причестимо Његовим Пречистим Телом и Крвљу, јесте дан када треба да заблагодаримо Богу за све што добијамо од Њега, поготову у ове дане, у ова смутна времена. Сви смо сведоци да нас сналазе разна искушења, а ми хришћани смо у великим дилемама, шта да чинимо: ово или оно, да не именујем ништа од свакодневних појава, јер ми у светом храму не водимо полемике.
Храм је место где прво узносимо молитве и благодарност Богу, то је место где сви ми који смо оптерећени долазимо да се растеретимо и то јесте место где долазимо да се разговарамо са Богом. А са Богом се разговарамо једино и искључиво у молииви…
Овај месец који је иза нас, месец празника, јануар, јесте месец када смо прославили Рождество Христово, Богојављење, Светог Јована Крститеља, Светог Саву… Ту веру која горе премешта, веру наших отаца, сведочимо и прослављамо и данас.
Ми правосланви хришћани, ми Срби имамо за чега да узносимо благодарност Богу. Многи су светитељи из рода српскога. Пример су нама како треба да живимо, да им следујемо у вери. Имамо на кога да се угледамо и од кога тражимо помоћ, јер њихова молитва пред Престолом Божјим за нас је спасење. Ми не треба ничега да се плашимо ако смо са Богом. Ако смо у храму, у литургијској заједници, ако се причешћујемо Телом и Крвљу Христовим, добијамо снагу, укрепљујемо се у вери.
И зато сваке недеље и празника похитајмо у свети храм, верни, обавезно се причешћујте јер Свето Причешће је лек бесмртности.
Извор: Епархија сремска
