Устани Господе, нека се не осили човјек, нека буду суђени народи пред Тобом, постави Господе законодавца над њима, нека познају народи да су само људи (Псалам 9, 20-21). Овим стихом из Светог Писма започиње Великогоспођинска посланица 2020. љета Господњег, којом се Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије обратио свом верном народу, а у целости је преноси првосептембарски број Православља, новина Српске Патријаршије.
„Да није било покатоличавања (римокатоличавања), унијаћења (гркокатоличавања), геноцида и етничког чишћења, српски народ на подручју Хрватске, Славоније и Далмације (данашње Републике Хрватске) бројао би неколико милиона људи,“ пише др Александар Раковић у тексту Етничко чишћење Срба из Крајине и Хрватске (1991–1995) у рубрици Историја / Да се не заборави.
„Ово мјесто постало је цвијет живота. Ове кости постале су не само голгота и мјесто голготе него и мјесто васкрсења, мјесто живота, никада више не мјесто пораза и понижења и мјесто убиства, него мјесто победе. А све се то догодило браћо и сестре захваљујући Јеванђељу. Јеванђељу које нас је учило и научило да идемо као овце међу вукове у овај свијет. Јеванђељу које нас је учило и учи да будемо мудри као змије, а безазлени као голубови,“ беседио је Владика диселдорфски и немачки Григорије у храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима, саграђеном у знак сећања на 4.000 Срба из Доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом светском рату и бачених у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у спомен-костурници која се налазила на месту данашњег храма.
„У свом спису Најстрашнија инквизиција, Свети владика Николај Велимировић даје Србима три завета како би зацелили тешке ране, али и схватили шта им се догодило: 1) да се Срби не свете, јер ко се освети тај се не посвети; 2) да литургијски прослављају своје мученике и 3) да своје мученике објављују целом свету. Испуњавајући завете које је оставио Свети владика Николај, Српска Православна Црква, са својим архијерејима, јерејима и верним народом, прво је литургијски прослављала Новомученике јасеновачке на хумкама које се налазе разасуте по спомен-подручју Јасеновац, да би се оно потом пренело у обновљену цркву Рођења Светог Јована Претече у селу Јасеновцу“, пише Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора и историчар Музеја жртава геноцида, најављујући обележавање Новомученика јасеновачких 13. септембра 2020. године у манастиру Јасеновцу.
„Манастир Високи Дечани – по ко зна који пут у историји на бранику очувања српског православног духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији“, наслов је ауторског текста архимандрита Саве Јањића, игумана манастира Високих Дечана, који за Православље пише о искушењима којима је братство тог једног од најзначајнијих црквених и културно-историјских објеката Српске Православне Цркве, изложено.
Уредништво Православља, новина Српске Патријаршије, придружује се честиткама упућеним Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском г. Иринеја поводом његовог 90. рођендана: – На многаја љета!
Извор: Православље