Наша Света Црква прославила је јуче, 2. јула 2020. године, Божјег угодника Светог Јована Шангајског који је небески покровитељ храма у батајничком насељу Шангај.
Торжественом Литургијом началствовао је Епископ сремски Господин Василије уз саслужење протојереја-ставрофора Слободана Радојчића, архијерејског намесника земунског, Милета Јокића, архијерејског намесника старопазовачког, Милорада Нишкића, Велизара Живановића, Драшка Тепавца, старешине земунског храма Светог Николаја, протонамесника Радоја Вукотића, пароха батајничког, проте Дејана Томића из Пожаревца (Епархија браничевска), као и ђакона Горана Власца и Слободана Кузмановића.
Епископ Василије је пред Литургију г. Божидара Ђенића, свршеног теолога, рукопроизвео у чин ипођакона а током Литургије у чин ђакона. Ђакон Божидар ће службовати у Сремској Митровици.
На светој Литургији је појао црквени хор Свети пророк и псалмопевац Давид из Малог Мокрог Луга са пријатељима из још неколико београдских хорова, вођен диригентском руком Уроша Лалицког. Хор је појао и на празничном бденију уочи Светог Јована Шангајског.
Апостол је читао проф. Карловачке богословије г. Јован Стојановић.
Народ гради храм, а храм гради народ. Видимо величанствено дело народа са свештенством, неимаром протом Милорадом Нишкићем, а настављено са старешином храма Дарком Кончаревићем и сабратом Драганом Зорицом, подигнуто је у у славу Светог Јована Шангајског за кога је негдашњи професор Битољске богословије, а потоњи српски светитељ, Николај Велимировић говорио: „Дођите и упознајте живог свеца.“
Епископ сремски Василије је произнео празничну проповед казујући кратко житије овог Божјег угодника. Јован Максимовић родио се 4. јуна 1896. године у Русији, у Харковској губернији у месташцу Адамовски. Потицао је из племићке породице, а његов отац Борис Максимовић био је српског порекла. Породица Максимовић избегла је у 18. веку у Русију пред најездом турских освајача. Српски језик у кући нису запоставили. Јован је на крштењу добио име Михаило, док му је Јован касније монашко име. Осим њега још један члан породице Максимовић проглашен је за светитеља, био је то свети Јован Тоболски, сибирски мисионар… Мошти Св. Јована Шангајског обретене су 1993. године нетрулежне, а данас почивају у храму посвећеном икони Богородице „Свих жалосних Радост“ у Сан Франциску, који је Светитељ Јован подигао
Епископ Василије је пререзао славски колач и жито прелио вином, а потом преломио с кумом славе г. Предрагом Јевтићем.
Величанственост ове цркве и њена пунота задиви свакога, све у њој говори о љубави према Богу и светитељу, све сведочи да се овде бди, чврсто стоји у вери, баш као што је и поучавао Свети Јован Шангајски. Пред иконом са његовим изображеним ликом, пред наруквицом у маленом кивоту и честицом његових моштију непрестано моли свештенство овог храма са верним народом. Не знамо какав је храм у Сан Франциску, али знамо да се Срби достојно одужују Светом Јовану Шангајском, овим храмом у Батајници.
Трпеза љубави је организована у порти. Ништа није сметало данас, ни врелина дана, нити незавршена порта. Све је било царски како доликује.
За трпезом љубави присутним гостима су се обратили академик проф. др Велимир Ћеримовић, г. Алекса Рачић, председник Развојне академије Србије и г. Жељко Кукић председник Културне заједнице Крајине.
Своју поуку је по благослову Епископа сремског дао и протојереј-ставрофор Велизар Живановић говорећи о Светом Теодору Студиту, подсећајући на један његов есеј о времену и историји (поистовећује та два појма): “ Време је благословени простор на којем се сусрећу и разговарају човек и Бог. Оног тренутка када време престане да врши ту своју благословену мисију, када човек престане да разговара са Богом, то ће бити крај времена и крај историје!“
Током трпезе љубави подељене су захвалнице заслужнима: господи Жељку Кукићу (КСАНУ), Стевану Родићу (Градска Општина Земун), Владимиру Бајцу, Владимиру Бешлићу, Неђи Дубајићу, Жељку Зеленовићу, Браниславу Марковићу, Ђорђу Радиновићу, председнику Општине Стара Пазова, Стевану Шуши, председнику Општине Сурчин и гђи Десанки Кнежевић.
Свети Јован Шангајски окупио је данас благочестив народ из неколико Епахија наше Свете Цркве, свештенство Епархије сремске, монаштво Фрушке Горе и манастира Сукова,
Празничном сабрању присуствовали су протојереј-ставрофор Споменко Грујић, старешина батајничке цркве Рођења Пресвете Богородице и јереји Срђан трифковић (црква Свете Петке, Нова Пазова), Бојан Нинковић, старешина угриновачког храма Светог Георгија са сабратом, Александром Чавком, проф. мр Предраг Миодраг, представници Општине Земун, чланови Крајишке српске академије науке и уметности, (КСАНУ) добротовори, многобројни пријатељи, међу њима и г. Милан Баришић, председник Равногорског покрета, као и многобројни сарадници.
Извор: сајт Епархија сремска
