После свете Литургије организована је свечана Литија од цркве Светог Пророка Јована Претече и Крститеља до Преке Калдрме.
Велелепни Часни Крст висине 12м, ширине 9м, тежине 68 тона, подигнут је у суботу, 29. децембра 2018. године, на Прекој Калдрми.
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија радови на изради Часног Крста и темеља, су почели 2016. године и трудом и залагањем протојереја Страхиње Голијана, пароха сурчинског, са добротворима, Часни Крст краси намесништво земунско, на славу Господа и рода српског.
На предњој страни Крста урезано је Распеће Христово, са канонским обележјима, обојено је црвено бојом и по угледу је на Распеће студеничко.
На полеђини Крста урезане су речи: Овим побеђуј!
Тело Крста ширине 1,5 м израђено је од тешких материјала и лаког бетона. Материјал за израду Крста увежен је из Белорусије.
Подвиг екипе људи, у изради и подизању Крста, окупљених око г. Зорана Арамбашића и под будним оком уметника Милана Кочијашевића, за дивљење је свако.
Литију су чинили популарни бајкери-мотоциклисти који су носили знамења са ликовима светитеља српских, кочије са вернима, непрегледна аутомобилска колона. Пут до Часног Крста био је под пратњом више полицијских аутомобила.
Нешто око поднева Епископ сремски Василије је извршио чин освећења Часног Крста уз саслужење проте Милета Јокића, старешине храма Светих Ћирила и Методија у Бусијама и протојереја Страхиње Голијана, пароха сурчинског
После чина освећења обратио се Владика Василије који је заблагодарио свима на труду у подизању овога Крста и између осталог казао:
„Увек је на великим раскршћима бивало знамење крсно, кроз читаву историју српског народа. Српски нсрод је крсотносан народ, као што је Христос носио свој Крст на Голготу, тако и сви ми носимо крст, и сваки понаособ. Молимо се непрестано Богу да наш овоземаљски крст буде много лакши и упутнији, много знаменитији него оних који Бога немају и који своје знамење не носе…
Овај монументални Крст је први знак у Срему, али ако да Бог подићи ћемо још већи Крст на Фрушкој Гори, да буде знамење свим Србима
Пре 32 године умолио сам блаженопочившег патријарха Павла да дође на Фрушку Гору и одржи парастос за све посејане кости и проливену крв на овим просторима разапете и мученичке Епархије сремске. Изволео је да одржи помен за све страдалне и данас постоји знамење где се тај свети човек молио за све који су пострадали.
Зато су оваква наша знамења и обележја од изузетнго значаја у нашем народу и тек како важна за све нас хришћане овога света, како нашој кући и сваком чељадету, свакој цркви и богомољи, тако сваком манастиру и раскршћу: ова земља треба да буде препознатљива по крсном знамењу, јер је хришћанска, света, мученичка. Сваку стопу и свако парче земље треба да обележимо крсним знамењем…“
Заједничарење са народом настављено је код Крста уз послужење, а трпеза љубави приређена је у ресторану „Романија“.
Да све протекне у најбољем реду старали су се наши свештеници Страхиња Голијан, Драган Гвозденовић и са њима и Ненад Катић.
Дан је завршен свечаним концертом у Бојчину где је слово о Светом Сави казивао Епископ Василије, наступом хорова, певачких група, драмских уметника.
На крају вечери се архијерејски намесник земунски прота Слободан Радојчић захвалио свима за помоћ и подршку за обележавање осам векова Српске Православне Цркве, а посебно Епископу сремском и председнику Градске Општине Сурчин г. Стевану Шуши.
Учешће у данашњем сабрању узели су и представници Војске Србије.
З. Зец
Извор: Сајт “Епархија сремска”