Свештенство Митрополије црногорско-приморске са жаљењем и огорчењем извјештава јавност да је Министарство унутрашњих послова Црне Горе, поново насрнуло на свештенство Српске Православне Цркве у Црној Гори, газећи, по ко зна који пут, бахато и све скандалозније, под исконструисаним ”безбједносним изговорима”, основна људска и вјерска права наше сабраће, посебно парохијских свештеника.

Послије познатих случајева безаконог процесуирања пароха паштровско-тудоровићког протојереја Синише Смиљића и седморице свештеника Епархије милешевске из града Пљеваља, те пароха пођанско-сасовићког свештеника Александра Папића из Херцег Новог, и својеврсног злостављања и њих и њихових породица, након вишегодишњих неуспјелих покушаја истог Министарства да протојереју- ставрофору др Велибору Џомићу, пароху подгоричком и професору правних наука, ускрате боравак у Црној Гори, свих изреда оспорених одлукама Управног суда Црне Горе, поменуто Министарство донијело је извршно рјешење да до сјутра вече, у недјељу, 8. фебруара 2015. године, отац Велибор мора да напусти територију Црне Горе.

Околности под којима је Полиција Црне Горе, по наредби министра Коњевића, настојала да оцу Велибору уручи позив за преузимање правоснажног рјешења о његовом фактичком изгону из Црне Горе, до сада су ипак најскандалозније: мимо законом предвиђеног поступка и добрих људских обичаја, полиција се у петак ноћу 6. фебруара 2015. усудила да дође на сама врата стана проте Велибора и, оставивши позив на вратима, покушала да га тако примора да током викенда (у нерадне дане) дође у полицију и ургентно прими позив и приступи извршењу наложенога.

Прота Велибор који већ 22 године непрекидно живи и службује у Црној Гори, као један од најугледнијих свештеника Црне Горе и шире, оптужује се притом да је ”један од организатора протеста поводом посјете вицепремијера Косова Хашима Тачија Црној Гори” (што представља ноторну лаж), да ”нарушава међувјерски склад”, да је ”прије седам година подстицао демонстранте да током протеста опозиције против признања Косова запале Скупштину” (што је такође доказано као лаж), као и да се ”бори против одлуке Владе Црне Горе да призна Косово”. Овим и оваквим политикантским флоскулама и оцјенама, у случају оца Велибора Џомића, МУП у суштини покушава да инкриминише оно иза чега стојимо и ми, његова сабраћа свештеници и монаштво и вјерни народ цијеле наше Митрополије – љубав према истини и правди, вјерност завјетном косовском насљеђу Петра II Петровића Његоша и краља Николе I.

Ми свештеници са својим парохијанима, крајње забринути, једнодушно и најодлучније, устајемо у одбрану људских и професионалних права нашег сабрата, оца Велибора Џомића и његове породице, угрожених вишегодишњим насиљем од стране Министарства унутрашњих послова Црне Горе.

Позивајући одговорне да одустану од даље злоупотребе власти и политичког прогона правдољубивог проте Џомића, дајемо подршку Правном савјету Митрополије црногорско-приморске у његовој ријешености да, као и до сада, искористи све законом предвиђене могућности да се овакво поступање једног партијски узурпираног и острашћеног државног министарства коначно заустави и да се престане са међународним срамоћењем Црне Горе.

Ми, пак, свештеници са терена учинићемо све да наш сабрат и његова породица остану у Црној Гори.

Свештенство Митрополије црногорско-приморске
spc.rs