Прилику да ближе упозна детаље из живота и рада др Арчибалда Рајса, научника светског гласа, хуманитарца и великог пријатеља Србије из Првог светског рата, сремскомитровачка публика добила је протеклог петка 14. децембра када је у свечаној сали Српског парохијског дома уприличена пројекција документарно-играног филма “Чујте Срби”, чији је аутор и сценариста познати новосадски редитељ Горан Вукчевић.
У име домаћина пројекције присутне је поздравио протојереј-ставрофор Гвозден Арамбашић, старешина саборног храма након чега је неколико уводних реченица изговорио и сам аутор подсећајући да је ова филмска прича снимљена поводом стогодишњег јубилеја доласка овог хуманитарца, швајцарског криминолога, доктора хемије, публицисте и једног од утемељивача светске форензике у ратом захваћену Србију са циљем утврђивања, документовања и ширења истине о страховитим злочинима окупаторских војски, најпре на територији Мачве а потом и на ширем подручју Србије.
– Нема сумње да је Арчибалд Рајс једна од најзначајнијих личности Првог светског рата. Снимање овог филма током 2013. и 2014. године јесте наш подстицај ширем проучавању и истраживању рада овог хуманитарца и научника светског реномеа, рекао је Вукчевић. Прихвативши позив српске владе у незахвалном тренутку др Арчибалд Рајс испуњавао је своје професионалне обавезе али је увидевши страхоте Великог рата на овим просторима читав свој живот посветио српском народу, једно време и као војник на Солунском фронту. Томе у прилог говори и податак да је његово срце похрањено у урни на Кајмакчалану поред својих сабораца на месту једне од одлучујућих битака српске војске. Током рата је извештавао за часопис Газета из Лозане а након преласка преко Албаније у својој земљи удомио је значајан број српске деце. Живот у послератном периоду наставио је у Србији сабирајући и објављујући документа и фотографије о страдањима народа и војске. У Краљевини СХС суочавао се са проблемима које је узроковала новостворена друштвена елита као и са српским политичким менталитетом кога је у најбољој намери аргументовано критиковао. Старост је провео на београдском Топчидеру где је и сахрањен августа 1929. године.
Ова верзија филма која ће у наступајућем периоду бити проширена и емитована на националној телевизији приказивана је у многим градовима Србије и иностранства а њен аутор Горан Вукчевић у разговору са митровачком публиком изнео је неке личне утиске, податке и детаље са снимања који додатно осликавају неке мање познате чињенице о Србији у ратном и послератном периоду Великог рата.
Новосадски сценариста и редитељ као један од најбољих познавалаца живота манастира Хиландара и Свете Горе на коју је из личних и професионалних разлога одлазио готово 250 пута, оставивши редитељски потпис у серијалима попут “Буквара православља“ и “Хиландарског вековања”, пренео је присутним Митровчанима и део духовних искустава и животних мудрости до којих је дошао снимајући ове емисије.
Текст: Дејан Мостарлић
Фотографије: С. Никшић
