Манастир Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима 4. децембра 2018. године славио је свечано, у духовној и молитвеној празничној радости, своју заштитницу и покровитељку, Пресвету Богородицу.
Aктом Његовог Преосвештенства храм Ваведења Пресвете Богородице на основу многобројних историјских података, васпостављен је 14.јануара 2016. у манастир Ваведења Пресвете Богородице. За првога настојатеља овог обновљеног манастира Преосвештени Епископ постављен је протосинђел др Клеопа (Стефановић), професор Карловачке богословије.
Претпразништво је у манастиру обележено вечерњим бденијем са петохлебницом којим је началствовао отац Клеопа уз саслужење протојереја Миленка Поповића старешине сремско-карловачког храма Светих апостола Петра и Павла; јереја: Душка Масларића пароха сремско-карловачког, Саве Мишановића пароха новопазовачког, Милана Ковачевића пароха петроварадинског: ђакона Станка Лакетића и Душка Марковића из Сремске Митровице.
На сам дан празниковања торжественом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Бранислав Поповић уз саслужење протосинђела оца Клеопе, настојатеља манастира и професора Карловачке богословије; протојереја-ставрофора Јована Петковића ректора Карловачке богословије и Душана Н. Петровића (ректора у пензији); јереја Душка Масларића и протођакона Љубомира Лукића, ђакона Станка Лакетића и Душка Марковића.
Лепоти самог богослужења допринео је хор Богословије Светог Арсенија Сремца, који је предводио мр Предраг Миодраг.
Празничну беседу произнео је протојереј-ставрофор Марко Шпановић, дугогодишњи ректор Карловачке богословије, у пензији, који је говорио о празнику Ваведења Пресвете Богородице и казао: Синоћ смо слушали Храм Божји, уводи се у храм, а у Тропару слушамо јасно Дјеву приказује као храм Божји… „
О храму, кући Божјој где се и ми сабирамо и о сједињењу са Господом Исусом Христом, казивао је прота Шпановић и додао:
„Сваки онај који се узда у Христа има наду. Ми не умиремо као они без наде у васкрсење. Знамо да ћемо васкрснути у последњи дан и да ће нас Господ обасјати Лицем Својим. Зато се ми и молимо Пресветој Богородици… Молимо се праведницима данас да буду наши заступници пред Богом, јер ће њих пре послушати него нас. А кога ће пре послушати него Матер Божју која је са десне стране Христа који је опет са десне стране Бога Оца. Непрекидно гледа Лице Божје и стоји пред Њим и моли се за нас и заступа све нас.
Зато, помолимо се Пресветој Богородици да буде наша молитвеница пред Богом и наша заштитница од сваке силе и напасти и вражије и људске.“
У литургијском и молитвеном сабрању учествовао је велики број верног народа који је дошао из неколико Епархија наше Свете Цркве и из расејања. Будући да се налазимо у данима Божићног поста, велики број верника на радост Цркве Божје и данашњег празника Ваведења Пресвете Богородице, се причестио Телом и Крвљу Господњом.
После причешћа сабраних и литије око цркве преломљен је славски колач и жито је преливено вином. Овогодишњи кум славе је породица Миличковић из Београда који су и један од ктитора будућег конака. За кумство за наредну годину пријавила се сестра Добрила из Цириха која са сестром Ружом пуно помаже српске светиње и српски народ.
Кумовима данашње славе на дар је отац Клеопа уручио руску икону Светог архангела Михаила. После литургијског сабрања обратио се вернима отац Клеопа.
Трудом братства храма, данашњих кумова и народа из горњокарловачког краја за све присутне припремљено је послужење у порти храма а за део гостију је организован свечани славски ручак који је припремљен у трпезарији Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима где је као и увек трудом и љубазношћу пленио економ и управник Интерната г. Милош Цветковић са изванредним куваром г. Ненадом Мајсторовићем.
Слово протосинђела др Клеопе
Драга браћо и сестре,
на крају ове предивне свете Литургије, желим да захвалим драгом Богу и Пресветој Богородици на предивним моментима молитве, духовног мира и духовне радости. Данас је слава нашег манастира и дан радости за све нас. Од срца вас све поздрављам. Када се молимо за један манастир, ми кажемо молимо се за свету обитељ, а обитељ је породица. Ми смо млад манастир – и млад и стар, у исто време, али смо данас сви као обитељ сабрани у име Бога да славимо Његову Мајку, Пресвету Богородицу.
У првом реду захваљујем мојој сабраћи, оцу Душку и оцу Љуби, на њиховој љубави и верном и преданом служењу Богу. Рекао сам, будући да је манастир у исто време и парохија, манастир има два плућна крила која су важна: имају настојатеља манастира и пароха, који су вам увек на располагању за оно што вам је потребно и да вам дају оно што су од Бога примили. Хвала и драгој браћи, нашим саслужитељима данашњим, свештеницима и свештенођаконима на њиховим предивним молитвама које су заједно са нама данас узнели Господу.
Хвала и нашим драгим богословима који су свакодневно овде са нама, и труде се колико је у њиховој моћи да наша богослужења буду величанствена.
Хвала верницима наше парохије и свима који су се трудили и који се труде са нама да ова наша богомоља увек сија пуним сјајем. Хвала нашим кумовима. Са правом могу рећи, првим ктиторима, г. Драгославу и његовој дивној животној сапутници Веселинки, који су од самог почетка са нама и у истину, први су приложници нашег манастирског конака.
Да поделим и радосну вест са вама: за Васкрс ћемо коначно добити дозволу за градњу. Надамо се у Господа да ћемо идуће године моћи да вас примимо у бољем и лепшем светлу.
За идућу годину за куму се пријавила наша сестра Добрила из Цириха. Не могу а да не кажем како је то било са почетка мојих искушеничких дана у манастиру Старом Хопову када није било ни пута а свега нам је требало. Сестра Добрила и сестре у Христу са њом су на помагале у свему. Захваљујем им се од свег срца, а Бог зна како ће им узвратити. Хвала вам од срца што помажете и дан данас нашу свету обитељ и што ћете бити увек уз нас.
Хвала вам свима драга браћо и сестре. Најлепши украс овог светог храма су ваше молитве и ваша љубав и знајте да сте ви наша радост и наша снага. Даће Бог, подићи ћемо ми конак, а оно што је најважније су наше заједничке молитве, стремљење и труд да живимо духовно и да живимо свето – да растемо до мере раста висине Христове. Нека нас Бог све чува и благослови у све дане живота нашег. Амин
Из Карловачког листа о манастиру
По запису из Минеја из друге половине 16 века зна се да је Црква била манастир, а ова светиња помиње се и као метох манастира Хиландара. Испред старог манастирског конака сахрањене су монахиње Марија и Евгенија из Новог Сада, а прота Радослав Грујућ био је мишљења да је и деспотица Ангелина боравила у овом манастиру, као и да је ту замонашена Јелена, удовица Св. Стефана Штиљановића.
У порти ове светиње сахрањени су егзарх Никанор Павловић (1730.), ваљевски епископ Дионисије Николић (1738.) и хиландарски архимандрит Герасим (1761).
У крипти испод олтара почивају двојица српских патријарха – Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић.
Пре неколико година, док је парох Горње цркве био мр Јован Милановић, обновљен је иконостас, обновљена крипта, подигнута засебна просторија за паљење свећа и уведено подно грејање. У храму су 28. марта 2014. године похрањене честице светих моштију православног монаха, великог чудотворца и исцелитеља од малигних болести, Светог Нектарија Егинског.
Богослужења су сваког радног дана у 7 и 18 часова.
Недељом и празником је богослужење у 9 часова.
извор сајт Епархије сремске