Визионар из Стоца почива крај Маркса!
Р. Кадић – Р. Гутић | 21. децембар 2014.
“Вечерње новости”
Димитрије Митриновић, припадник Младе Босне, заговарао идеју помирења истока и запада још почетком двадесетог века. Сањао о Европи уједињених народа. Пекић и Палавестра ишли његовим трагом. Данас у родној Херцеговини мало ко зна за њега

Цео век након што је Димитрије Митриновић сањао о уједињењу Европе, на херцеговачком парчету земље, његовом селу Доња Поплат код Стоца, та идеја живља је данас него пре стотину година!

Не знају многи Херцеговци ко је био Димитрије и шта је иза себе оставио овај филозоф, критичар, песник, теоретичар уметности и књижевности, преводилац. У научним круговима у протеклих сто година његова идеја о стварању Европске уније је куђена и хваљена, мада се данашњи европски ујединитељи ни по чему не разликују од његових платформи. Заговарао је помирење Истока и Запада, њихових религија.

Димитрије није био за радикалне методе. Припадао је политичком крилу „младобосанаца“ и за атентат на Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. године сазнао је из новина док је боравио у Минхену. „Новости“ су у Љубињу пронашле његовог потомка Николу Митриновића (66), стоматолога, који са радошћу прича о свом претку и братственику.

– Био је једно од осморо деце учитеља Мијајла и Видосаве. Димитрије је првенац, а потом су на свет долазили Предраг, Чедомил, Љубивоје, Миливоје, Вера, Софија и Милица. Отац му се поново оженио после смрти прве жене и са другом, Јованком, имао је петоро деце, али иза многобројног порода, нажалост, није остало наследника породице – прича Никола Митриновић. – Тешко је говорити о Димитрију, човеку и рођаку који је оставио огромно стваралаштво које није у довољној мери проучено. Све оно чему тежи данашња Европа промовисао је управо он пре једног века. Европа је, дакле, рођена овде, у Херцеговини, и надам се да ће се она вратити својој кући.

Митриновићи су лимарска породица, а деда Шћепан био је чувени херцеговачки казанџија. Његов син Мијајло, наочит момак, пленио је лепотом. Завршио је учитељску школу, и поседовао је библиотеку, што је било права реткост у оно доба.

– Димитрије се борио за социјалну једнакост, па је око себе окупљао Србе, Муслимане и Хрвате. Пут га је одвео у Немачку где се упознаје са умним људима. Размењивао је идеје са руским сликаром Василијем Кандинским, који је такође једно време живео у тој земљи. Познавао се он и са нашим нобеловцем Ивом Андрићем, често су знали да размене мишљења, али су углавном остајали заробљеници својих ставова. Због сазнања да је члан „Младе Босне“, али и филозофских размишљања која су били у супротности са актуелном политиком, постао је сумњив немачкој полицији, која га је прогањала. То је био разлог његове селидбе у Лондон, где је сарађивао у неколико часописа. Писао је о Марксу и Ничеу и њиховом утицају на психоаналитичара Адлера, чије идеје је следио. Опробао се Димитрије и у сликарству, где је стварао дела прожета косовским митом, која су се нашла у престижним галеријама Париза и Рима.

Цео Други светски рат провео је у Лондону, где је био на „вези“ са нашим конзулатом. После рата Димитрије је само једном дошао у Југославију. Разочаран, поручио је да се више никада неће вратити. Смрт га је затекла у Лондону 1953. Његови земни остаци почивају у источном делу лондонског гробља Хајгејт, поред Карла Маркса. Својевремено је тим гробљем безуспешно лутао Борислав Пекић, трагајући за вечном кућом Димитрија Митриновића. Слично је прошао и Предраг Палавестра, који је приредио његова сабрана дела. Никола Митриновић, боравећи у Лондону, ипак је пронашао гроб претка.

НЕБРИГА
Нису се државе које су настајале на овом простору после смрти одужиле Димитрију Митриновићу. Нема ниједне улице или школе која носи његово име.

– Надамо се да ће заживети иницијатива братства да се обнове црква на Поплату и његова кућа – каже Никола Митриновић.